Ima neka tajna veza: Da li ste znali da čaj sadrži nikotin?

Foto: pixabay.com

Viševekovna tradicija ispijanja čaja potiče iz drevne Kine. Rituali ispijanja čaja u Kini vrlo su značajni i čine deo njihove kulturne baštine. Iako je sinonim za čuvenu 'čajanku u pet' Velika Britanija, zanimljivo je da su u Evropi čaj među prvima počeli da konzumiraju zapravo Portugalci. Danas, zemlja u kojoj se konzumira najveća količina čaja nisu ni Kina ni Britanija, već Turska.

Za pripremu čaja najčešće se koristi različito bilje poput osušene kamilice, nane ili šipka. O njegovoj pripremi i dejstvima se mnogo toga zna, ali postoje i oni podaci koji bi iznenadili i velike ljubitelje. Da li ste znali da čaj, između ostalog, sadrži nikotin?

Nikotin, koji nije bez rizika jer izaziva zavisnost i uglavnom ga vezujemo za biljku duvana, jeste supstanca koja se nalazi i u biljkama kao što su krompir, paradajz, plavi patlidžan. Međutim, ima ga i u čajnom bilju i u biljci čaj. Da, dobro ste pročitali, listovi čaja i nama poznatog čajnog bilja, zajedno sa nekim drugim voćem i povrćem, sadrže nikotin, ali u vrlo malim količinama.

Studije pokazuju da crni i zeleni čaj, uključujući njihove razne sorte, mogu da sadrže i do 0,7 miligrama nikotina po gramu svoje suve težine. Takođe, jedno istraživanje je pokazalo da kuvanje čaja tokom pet minuta u samu tečnost ispusti samo polovinu količine nikotina koja se nalazi u suvom listu.

Foto: iStock

Nikotin iz čaja u telu se apsorbuje kroz probavni trakt. Ovaj postupak može trajati nekoliko sati, u zavisnosti od količine koju popijete, jer je potrebno približno 45 minuta da jedna šolja (240 ml) čaja pređe iz želuca u tanko crevo. Dakle, apsorbuje se vrlo sporo i oslobađa se vrlo mala količina nikotina. Zbog toga, tvrde stručnjaci, potpuno je bezbedno piti čaj ako ograničavate upotrebu nikotinskih proizvoda ili pokušavate potpuno da prestanete.

Sa druge strane, nikotin iz tradicionalnih cigareta se apsorbuje kroz pluća i taj proces je mnogo brži jer traje svega 10 do 20 sekundi nakon udisanja. Nauka je dokazala da kod pušača ova supstanca izaziva zavisnost. Istovremeno, u dosadašnjim naučnim istraživanjima nije potvrđeno da se upravo nikotin dovodi u vezu sa bolestima koje nastaju pušenjem tradicionalnih cigareta. Odnosno, to govori da nikotin sam po sebi ne izaziva teška oboljenja, kako se do sada najčešće mislilo.

Upravo eksperti iz oblasti javnog zdravlja sve češće upozoravaju da je duvanski dim, a ne nikotin taj koji je glavni uzorčnik bolesti povezanih s pušenjem, jer se sagorevanjem cigarete oslobađa više od 6.000 štetnih i potencijalno štetnih materija. To je razlog zbog kog lekari onim pacijentima, koji iz različitih motiva ne žele da ostave cigarete, preporučuju i druge načine konzumiranja nikotina, i to kroz alternative poput savremenih koje zagrevaju, a ne sagorevaju duvan, podržavajući na taj način takozvani koncept „smanjenja štete“.