Oscilacije KRVNOG PRITISKA su opasnije od hipertenzije! Ako vam je razlika između GORNJEG I DONJEG pritiska OVOLIKA, hitno u bolnicu!

Visok krvni pritisak prevashodno zahteva adekvatnu terapiju, ali to ipak nije jedini problem. Oscilacije krvnog pritiska mogu biti kobne, a o ovom zdravstvenom problemu se u medijima manje govori.

Marija Benevskaja je kardiolog, a detaljno je za ruske medije pričala o krvnom pritisku.

- Prvo da razjasnimo šta je krvni pritisak. To je pritisak koji krv vrši na zidove krvnih sudova. Ove vrednosti su jedan od pokazatelja vitalnih funkcija tela -  a ovako je Marija započela svoje izlaganje.

Ona je potom dodala da se prilikom merenja krvnog pritiska utvrđuju dve vrste, a sa svakim otkucajem srca pritisak varira između gornjeg i donjeg. Oba parametra su podjednako važna, jedan parametar se ne može posmatrati zasebno, već svaki ima svoj značaj.

- Svaki od ovih parametara ima svoj značaj, oba su važna. Ako je gornji povišen, govorimo o sistolnoj hipertenziji, a isto tako, ako je donji povišen, opet se radi o hipertenziji, samo dijastolnoj. Svako od ovih stanja je opasno i zahteva drugačiji pristup lečenju - dodala je doktorka.

Šta je normalna granica, a koja je kritična?

Foto: pixabay.com

 

Normalna vrednost krvnog pritiska zdrave osobe (sistolni/dijastolni) je 120 sa 80. Međutim ovaj pritisak može da varira i u toku dana, a zavisi i od starosti osobe, postojećih bolesti, ali i stanja, poput trudnoće. 

- Razlika između sistolnog krvnog pritiska i dijastolnog krvnog pritiska naziva se pulsni pritisak i obično iznosi 30-50 -  naglasila je Benevskaja.

Sve vrednosti koje se ne uklapaju u ove granice mogu da ukazuju na prisustvo neke bolesti, što je razlog za posetu lekaru. 

- Iako ovo može biti i prolazno stanje u svakom slučaju je bolje da se obratite lekaru - napominje Marija Benevskaja.

Šta ako je razlika ispod 30?

Ukoliko između gornjeg i donjeg pritiska postoji mala razlika, to može ukazivati na sledeća stanja:

Foto: pixabay.com

 

- prisustvo ateroskleroze aorte (taloženje holesterola u najvećem sudu
- oštećenje sudova bubrega
- aneurizma aorte (patološko širenje posebnog dela aorte sa mogućnošću pucanja ili raslojavanja  zidova usled prekomernog opterećenja)
- anemija (smanjenje nivoa hemoglobina u krvi) i mnoga druga stanja

Gornji pritisak poznat je i kao srčani, a donji kao bubrežni.

- Viši broj koji se dobije prilikom merenja je sistolni krvni pritisak, on pokazuje pritisak u sudovima dok se srce steže i potiskuje krv u arterije, što zavisi od jačine kontrakcija srca, otpora zidova krvnih sudova i broja otkucaja srca u jedinici vremena. Zato, možemo reći da ovaj pokazatelj odražava upravo rad srca, mada su, naravno, i drugi faktori uključeni u ovaj proces - kaže dr Marija.

 Ne treba zaboraviti i da donji pritisak pokazuje i rad bubrega.

- Niži broj, dijastolni krvni pritisak, pokazuje pritisak u arterijama kada se srčani mišić opusti. Ovo je minimalni pritisak u arterijama i odražava otpor perifernih sudova. Budući da vaskularni ton regulišu hemikalije i autonomni nervni sistem, niži krvni pritisak znači koliko se pravilno vrši neurohumoralna regulacija. Zauzvrat, neurohumoralne reakcije se javljaju uglavnom u bubrezima, pa stoga postoji mišljenje da je donji pritisak bubrežni - zaključila je na kraju doktorka Marija Benevskaja, prenosi Alo.

Bonus video: