OVAKO ĆETE NAJJEDNOSTAVNIJE PREPOZNATI ANKSIOZNOST: Iz jednog razloga više POGAĐA ŽENE, a sledeći znaci ukazuju da vam treba POMOĆ

Osobe sa anksioznim poremećajima obično imaju ponavljajuće nametljive misli ili brige ali i fizičke simptome poput znojenja, drhtanja, vrtoglavice ili ubrzanog rada srca.

Anksioznost ili strah

Anksioznost nije isto što i strah, ali se često koriste kao sinonimi. Anksioznost se smatra dugotrajnim odgovorom usmerenim na budućnost, na difuznu pretnju, dok je strah prikladan, usmeren na sadašnjost i kratkotrajan odgovor na jasno prepoznatljivu i specifičnu pretnju.

- Strah se jednostavno definiše kao "emocionalni odgovor na stvarnu ili percipiranu neposrednu pretnju", a definicija anksioznosti je "očekivanje buduće pretnje". Panika odražava najekstremniji oblik kliničkog iskustva anksioznosti, te je stoga kategorisana prema prisutnosti napada panike, ili "navale intenzivnog straha ili intenzivne nelagode koja doseže vrhunac unutar nekoliko minuta", a uključuje različite fizičke i kognitivne simptome. Ovi simptomi mogu uključivati, ali nisu ograničeni na lupanje srca, ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, otežano disanje, bol u grudima, mučninu, vrtoglavicu, obamrlost, osećaj odvojenosti i intenzivan strah od gubitka kontrole ili smrti - objašnjava Ališa Klark u okviru "Clark Psychology Group".

Što znači, strah se dešava kada neka opasnost stvarno postoji, a anksioznost je samo očekivanje da će se nešto loše desiti.

Foto: pexels.com

Zapitajte se: kada se osećate anksiozno, je li to nešto normalno ili nešto zbog čega bi trebalo da brinete?

Postoji i normalna anksioznost

- Anksioznost je u osnovi snažno ukorenjena emocija, često povezana s fiziološkim uzbuđenjem, koju svi možemo iskusiti s vremena na vreme. To je komplikovana emocionalna energija koja se budi kada je nešto do čega nam je stalo u opasnosti. I signal problema i elementi njegovog rešenja, teskoba je normalna ljudska emocija koja nas može voditi prema našem najboljem ja ili biti katalizator nelagode.

- Poznavanje razlike između zdrave i nezdrave anksioznosti nije uvek jednostavno, ali postoje tri ključna pitanja koja treba postaviti:

Foto: pexels.com

Koliko anksioznost utiče na vaš život?

Koliko se bojite anksioznosti?

Šta radiš sa tim osećajem?

Ova tri pitanja pomažu da se opiše vaše iskustvo i zauzvrat određuju koliko se dobro s njom nosite.

Simptomi anksioznosti

Zabrinutost, konfuzija, panika, nervoza, strah, stres, nemir, iščekivanje, razdražljivost, sputanost, promene na koži, bolovi u stomaku (dijereja, zatvor, mučnine) ubrzan puls, lupanje srca...

Foto: Unsplash/ Darius Bashar

Kako se boriti?

Probajte da shvatite šta bi zaista trebalo da vam bude fokus. Ono što imate i ono što je realno, ne nešto što bi moglo da se desi. Usmerite pažnju na konkretne datume, nešto što će se desiti uskoro, naravno to ne znači da ne bi trebalo da gledate u budućnosti i imate neke planove, ali oni bi trebalo da budu fleksibilni.

Ako su postavljeni planovi strogi bez mogućnosti da se menjaju, njihovo neispunjavanje dovešće do osećaja anksioznosti. Ipak, ako ni na jedan način ne uspevate da se izborite sa anksizonošću, ni šetnjom, razgovorima sa bliskim ljudima, promenom fokusa, vi morate ići kod psihologa.

Anksioznost je češća kod žena

Anksioznost je mnogo češća kod žena jer se obično javlja pred menstrualni ciklus. Takođe, žene koje već imaju neki mentalni poremećaj, simptomi će im se pogoršati tokom ciklusa. 

BONUS VIDEO: