ENDOKRINOLOG SNEŽANA POLOVINA RAZBIJA ČETIRI NAJČEŠĆE ZABLUDE O ŠTITNOJ ŽLEZDI: Nemojte da vas lažu zbog ove bolesti lekovi se piju DOŽIVOTNO

Doktorka Snežana Polovina endokrinolog bavi se lečenjem gojaznosti i poremećajem rada štitne žlezde. Stanja štitne žlezde nekada mogu biti izazov za lečenje. Kada se utvrde uzroci i način lečenja sve je mnogo lakše, a takođe, bitno je i znati koje zablude često kruže, te ne daju potpunu i pravu informaciju o stanju sa kojim se borite. Doktorka je objasnila četiri zablude: zbog čega nisu tačne ili su bar delimično istinite.

1. Dovoljno je uraditi TSH hormon da bi se videlo da je štitna žlezda zdrava

- TSH je hormon koji luči hipofiza, žlezda koja reguliše rad svih ostalih endokrinih žlezda  u našem organizmu i kada  štitasta žlezda ne radi dovoljno onda TSH poraste - objašnjava doktorka i tvrdi da on jeste jedan od najosetljivijih parametara koji ukazuje da li postoji poremećaj funkcije štitne žlezde, ali kada prvi put treba postaviti dijagnozu morate uraditi i druge hormone.

Foto: YouTube/ RTS Ordinacija - Zvanični kanal

2. Kada hormoni štitne žlezde nisu u redu treba uraditi ultrazvučni pregled

- Ultrazvučni pregled je jedan od dijagnostičkih koraka, nakon kliničkog pregleda od strane endokrinologa, ako on ne ustanovi  da postoji bilo kakav problem što se tiče veličine i konzistencije štitne, ne napipa čvoriće, a ima samo poremaćaj funkcije nije neophodno da se radi ultrazvučni pregled - kaže doktorka i objašnjava da ako se uoči nešto "sumnjivo" trebalo bi uraditi.

3. Ukoliko se nakon šest meseci terapije rad štitne žlezde unormali, smatra se da je pacijent izlečen

- Zavisi koja bolest je u pitanju. Ako je u pitanju povećan rad štitaste žlezde, ili Bazadovljeva bolest kada je autoimune prirode ta povećana funkcija zaista može da se dovede u stanje mirovanja i da je pacijent izlečen u smislu da nije potrebna terapija do evenutalne pojave bolesti - ističe doktorka u emisiji "RTS Ordinacija" i tvrdi da je hipotireoza doživotna bolest, te se lekovi samim tim uzimaju doživotno.

Foto: shutterstock

4. Veliki čvorići na štitnoj žlezdi opasniji su od malih

- Mogu da budu veoma mali čvorovi, mikroskopske veličine koji se ne mogu videti ni pod ultrazvukom, a da su veoma maligni. Postoji medularni karcinom štitaste žlezde koji može da bude milimetar do dva, a da ima maligni potencijal. Utvrđuje se uz pomoć tumor markera, određuje se nivo kalcetonina i on će pokazati da li neki od čvorića nosi maligni potencijal za tu vrstu tumora. Nekada se dešava da su čvorovi koji su preko šest cm, pretvorili su se u ciste, napunili tečnošću, nisu opasni. Mogu eventualno da pritiskaju okolne strukture - istakla je ona.

BONUS VIDEO: