DEJVID BEKAM PRIZNAO DA IMA POREMEĆAJ ZBOG KOG OPSESIVNO SREĐUJE KUĆU: Kad Viktorija zaspi, evo šta uradi sa njenim omiljenim stvarima!

U novom „Netfliksovom“ dokumentarcu, Dejvid Bekam je snimljen kako mahnito sređuje svoju kuću kasno uveče, pošto su članovi njegove porodice otišli na spavanje.

Fudbalska superzvezda ima opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP), stanje koje opisuje kao „zamorno“. On priznaje da čisti i secka fitilje kolekcije sveća supruge Viktorije pre nego što ode u krevet.

- Znam da je to čudno, ali to je moja opsesija. Toliko dobro čistim kuću, ali iskreno rečeno nisam siguran da moja supruga to toliko ceni – ispričao je Bekam.

Osim njega, i glumac Nikolas Kejdž i pevač Najl Horan su priznali da su „pomalo opsesivno-kompulsivni“. Ipak, način na koji OKP utiče na živote ljudi može da bude veoma različit.

Klinički psiholog Mariana Trent kaže za britanski San da je OKP nešto o čemu ljudi često govore prilično kolokvijalno.

- Ljudi će reći: „Oh, to je samo moj OKP“, ali to ne znači uvek da imaju kliničku dijagnozu. Međutim, za nekolicinu OKP je veoma uznemirujuće stanje. Biti uredan, uređen ili perfekcionista ne znači uvek OKP – tvrdi dr Trent.

OKP je poremećaj koji se javlja sa učestalošću od dva do tri odsto u populaciji.

Šta izaziva OKP?

Tačan uzrok opsesivno-kompulsivnog ponašanja nije poznat.

Smatra se da genetika, abnormalnosti mozga i okruženje imaju ulogu. OKP se može javiti i kod muškaraca i kod žena u svim životnim dobima.

Ipak, statistike pokazuju da su dečaci skloniji da ga razviju u mladosti.

- OKP je često način na koji neko pokušava da traži kontrolu u situacijama u kojima bi inače mogao da se oseća neprijatno - objašnjava dr Trent.

Prema njenim rečima, čini se da je tokom pandemije mnogo više ljudi prijavljivalo simptome OKP-a, verovatno zato što su mnogi osećali da nemaju kontrolu nad situacijom.

- Radila sam sa ekstremnim slučajevima kad su ljudi krečili zidove u belo, jer nisu mogli da tolerišu čak ni pomisao o bilo kakvim klicama. Ovi simptomi mogu ozbiljno da utiču na nečiji život. Ukoliko brinete da će hrana biti kontaminirana, možda je na kraju uopšte nećete ni jesti. Možete prati ruke dok iz njih ne krene krv. OKP može da bude do te mere uznemirijuć da ljudi pomisle da je samoubistvo jedini izlaz. OKP „lovi“ kad su ljudi najranjiviji. Ako promenite posao, vezu ili ste pod velikim stresom, on može da se aktivira – upozorava psiholog Trent.

Lečenje OKP-a

Najčešći tretmani su terapije razgovorom kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija i antidepresivi koji menjaju ravnotežu hemikalija u mozgu.

- Ukoliko primetite da vaš OKP utiče na vaše blagostanje ili na ljude oko vas, na vašu sposobnost da obavite stvari ili predstavljate rizik za sebe ili druge, trebalo bi da zatražite pomoć – upozorava dr Trent.

Ona ocenjuje da ljudi koji kod sebe primete OKP ipak ne traže pomoć u pravom trenutku, verujući da će simptomi proći sami od sebe.

- Možda i dalje postoji stigma povezana sa OKP-om, ali uz pravu pomoć, ljudi mogu da preokrenu svoje živote – poručuje dr Trent.

BONUS VIDEO: