SIMPTOMI VISOKOG KRVNOG PRITISKA MOGU SE JAVITI I NA LICU: Ove znake nikada ne biste povezali sa tim zdravstvenim stanjem

Visok krvni pritisak je uobičajeno stanje koje utiče na arterije tela. Takođe se zove hipertenzija. Ako imate visok krvni pritisak, pritisak krvi na zidove arterija je stalno prevelik. Srce mora da radi više da bi pumpalo krv. Krvni pritisak se meri u milimetrima žive (mm Hg). Generalno, hipertenzija je očitavanje krvnog pritiska od 130/80 milimetara žive (mm Hg) ili više.

Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce dele krvni pritisak u četiri opšte kategorije. Idealan krvni pritisak je kategorisan kao normalan.

Normalan krvni pritisak je niži od 120/80 mm Hg.

Visok krvni pritisak - gornji broj se kreće od 120 do 129 mm Hg, a donji je ispod, ne iznad 80 mm Hg.

Hipertenzija 1. stepena - gornji broj se kreće od 130 do 139 mm Hg, a donji između 80 i 89 mm Hg.

2. stepen hipertenzije - gornji broj je 140 mm Hg ili veći ili donji broj 90 mm Hg ili više.

Krvni pritisak veći od 180/120 mm Hg smatra se hipertenzivnom krizom

Simptomi

Većina ljudi sa visokim krvnim pritiskom nema simptome, čak i ako očitavanja krvnog pritiska dostignu opasno visoke nivoe. Možete imati visok krvni pritisak godinama bez ikakvih simptoma, piše "Majo klinika".

Foto: shutterstock

Neki ljudi sa visokim krvnim pritiskom mogu imati:

• glavobolje
• kratak dah
• krvarenje iz nosa

Međutim, ovi simptomi nisu specifični. Obično se ne javljaju sve dok visoki krvni pritisak ne dostigne ozbiljnu ili životnu opasnost.

Faktori rizika

• Starost. Rizik od visokog krvnog pritiska raste sa godinama. Do oko 64 godine, visok krvni pritisak je češći kod muškaraca. Žene imaju veću verovatnoću da razviju visok krvni pritisak nakon 65 godina.
• Porodična istorija. Veća je verovatnoća da ćete razviti visok krvni pritisak ako imate roditelja ili brata, sestru sa ovim stanjem.
• Gojaznost ili prekomerna težina. Prekomerna težina izaziva promene u krvnim sudovima, bubrezima i drugim delovima tela. Ove promene često povećavaju krvni pritisak. Prekomerna težina ili gojaznost takođe povećava rizik od srčanih bolesti i faktora rizika, kao što je visok holesterol.
• Nedostatak fizičke aktivnosti. To može dovesti do povećanja telesne težine. Povećana težina povećava rizik od visokog krvnog pritiska. Ljudi koji su neaktivni takođe imaju veći broj otkucaja srca.
• Upotreba duvana ili vapinga. Pušenje, žvakanje duvana ili cigarete odmah podižu krvni pritisak na kratko. Pušenje oštećuje zidove krvnih sudova i ubrzava proces očvršćavanja arterija. Ako pušite, pitajte svog doktora za strategije koje će vam pomoći da prestanete.
• Previše soli. Previše soli - koja se takođe naziva natrijum - u telu može izazvati zadržavanje tečnosti. Ovo povećava krvni pritisak.
• Nizak nivo kalijuma. Kalijum pomaže u ravnoteži količine soli u ćelijama tela. Odgovarajući balans kalijuma je važan za dobro zdravlje srca. Nizak nivo kalijuma može biti posledica nedostatka kalijuma u ​​ishrani ili određenih zdravstvenih stanja, uključujući dehidraciju.
• Konzumiranje previše alkohola. Konzumacija alkohola je povezana sa povišenim krvnim pritiskom, posebno kod muškaraca.
• Stres. Visok nivo stresa može dovesti do privremenog povećanja krvnog pritiska. Navike povezane sa stresom, kao što su više jedenja, pušenje ili pijenje alkohola, mogu dovesti do daljeg povećanja krvnog pritiska.
• Određena hronična stanja. Bolesti bubrega, dijabetes i apneja u snu su neki od uslova koji mogu dovesti do visokog krvnog pritiska.
• Trudnoća. Ponekad trudnoća uzrokuje visok krvni pritisak.

Visok krvni pritisak je najčešći kod odraslih. Ali deca takođe mogu imati visok krvni pritisak. Visok krvni pritisak kod dece može biti uzrokovan problemima bubrega ili srca. Ali za sve veći broj dece, visok krvni pritisak je rezultat životnih navika kao što su nezdrava ishrana i nedostatak vežbanja.

BONUS VIDEO: