PET VAŽNIH SAVETA: Kada i kako da preselite dete u sopstvenu sobu?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Osim što je reč o prirodnom procesu tokom kojeg se dete u jednom trenutku mora odvojiti od gotovo simbioze s (najčešće) majkom, odvojeno spavanje omogućiće detetu stecanje samostalnosti, korak po korak.

Ipak, naša je stvarnost takva da zbog male kvadrature stanova mnoga deca nemaju vlastitu sobu ili je, pak, dele s braćom. No sve ove savete možete, uz male modifikacije, primeniti i u tim slučajevima, piše "Zadovoljna.hr".

1. Pripremite sobu (ili zasebni kutak za spavanje)

Da bi proces prilagođavanja na odvojeno spavanje tekao što lakše, dete se u tom svojem novom prostoru mora osećati što bolje. To mora biti prostor koji će biti siguran, koji će nuditi određenu vizualnu satisfakciju, bez ikakvih ometanja. Zato učinite taj mali kutak zaista posebnim.

Preporučuje se i postavljanje monitora kako biste bili mirniji i videli šta dete radi u tom trenutku, a na umu treba imati i to da mora biti reč o što je moguće mirnijem delu stana ili kuće s mogućnošću odgovarajućeg zamračenja prozora u bilo kojem delu dana ili noći. Za to mogu poslužiti i tamne zavese namenjene upravo blokiranju izvora svetlosti.

Pripazite i na to da sobu ili kutak ne pretrpate nepotrebnim dekoracijama koje bi dete moglo da sruši ili povući na sebe kada se probudi.

2. S privikavanjem krenite onda kada ste u potpunosti spremni na to

Najčešće pitanje s kojim se susreću roditelji je kada se uopšte odlučiti na to da dete spava u svojoj sobi. Iako se preporučuje da to bude između detetovih 6-12 meseci, tačnog pravila nema. Svaki roditelj to treba učiniti onda kada je spreman i kada shvata da je to za detetovo dobro te kada, svakako, prostorne prilike to dopuštaju.

Svakako, treba imati na umu preporuke pedijatara, no uvek se vodite i onime za šta osećate da je najbolje za vaše dete. Ipak, što više vremena prođe, dete će se sve više navikavati na spavanje u roditeljskoj sobi (i/ili roditeljskom krevetu) pa treba biti svestan toga da će privikavanje, na primer, trogodišnjaka ići znatno sporije i teže nego da je reč o mlađem detetu.

3. Držite se rutine

Jednom kada odlučite da je vreme za promenu, trudite se da se što više držite određene rutine. Baš kao kada je dete spavalo u roditeljskoj sobi/krevetu, potrebno je držati se istog vremenskog rasporeda spavanja jer će tako dete najmanje osetiti promenu. Ukratko, ako je to dosad uključivalo buđenje u 6 ujutro, dva kraća spavanja tokom dana i odlazak na spavanje oko 20 časova, tako treba ostati i ubuduće.

U sve to možete uklopiti i čitanje slikovnica. Tako će dete vlastiti krevet početi identifikovati sa sigurnim mestom na kojem može uroniti u svet pustolovina, a potom i u san.

4. U početku ostavljajte vrata otvorena

Kako se dete ne bi osetilo izolovano, a i kako biste vi sami bili mirniji, svakako ostavite otvorena vrata njegove sobe, kao i vrata sobe u kojoj vi boravite, bez obzira na to imate li i monitor kojim pratite dete ili ne. Tako će se stvoriti dojam da ste svi zajedno ipak u jednoj velikoj prostoriji, a time će se smanjiti osećaj anksioznost i kod roditelja i kod deteta.

5. Budite strpljivi

Čak i kada vam se učini da ništa ne ide prema planu, budite strpljivi. Odlazak u vlastitu sobu za dete, pa i za roditelje, predstavlja veliku promenu. Umesto da se opterećujete time, uživajte u procesu. Deca ionako prebrzo rastu. Zato uživajte u svakom danu, u svakoj noći kada vam se prišunja u krevet. S vremenom će to prestati, a vi ćete se s nostalgijom prisećati tih dana.

Međutim, ako primetite da čitav proces teče previše sporo (posebno ako je u pitanju više od pola godine), nemojte se bojati potražiti stručnu pomoć, a možete krenuti od stručnih saradnika u vrtiću koje pohađa vaše dete.