Ko su ANTIMASKERI? Zašto se ljudi protive nošenju maski na licu

Foto: Tanjug/ T. RADOVANOVIĆ

Foto: Ilustracija

Iako na pakovanju hirurških maski piše da one ne služe za zaštitu od virusa, mnoge studije su pokazale opravdanost nošenja maski u doba pandemije jer umanjuju rizik od zaražavanja. Drugim rečima, možda vas neće u potpunosti zaštititi od koronavirusa, ali ćete nošenjem smanjiti rizik od eventualnog razbolevanja ljudi oko vas. S obzirom na to da većina ljudi koji su pozitivni na KOVID-19 nema simptome, maska na njihovom licu umanjiće mogućnost da budu prenosioci zaraze.

MASKA ILI SLOBODA

Ipak, postoje građani u svakoj zemlji koji se žestoko tome protive. Odakle proističe otpor prema nošenju maski za Srpski telegraf objašnjava psiholog Spomenka Ćirić Janković.

- Uvek postoji određen broj ljudi koji se opire svemu što je novo, propisano, a što od njih traži dozu prilagođavanja, neki su po definiciji uvek protiv. Skloni su da iskrivljuju činjenice, biraju samo ono što opravdava njihov stav, agresivni u svom nastupu. Maske nazivaju brnjicom, smatraju da slabe imunitet, neće da budu deo stada, neće da dozvole da se neko prodajom maski bogati na njihov račun. Porede se sa Majkom Terezom i navode da je i ona išla bez maske među gubave, pa joj nije bilo ništa. Antimaskeri često brane slobodu izbora po svaku cenu, ne vodeći računa da to može da ugrozi druge, da bude fatalno. Zato maske treba da nosimo u javnom prostoru svi, ne samo zbog propisane obaveze već smo možda asimptomatski nosioci, a da to ne znamo - upozorava psiholog.

U burnoj diskusiji na Fejsbuku ljudi pokazuju strah od nošenja maski, bilo da smatraju da će im biti narušeno zdravlje ili izgled ("maska me guši, neću da udišem ugljen-dioksid", "niko me ne prepoznaje i ne javlja mi se na ulici kad stavim masku").

Foto: Tanjug/AP

- Interesantno je da, kao razlog nenošenja maski, neki navode to da su ljudi rođeni slobodni, da ih maska guši i potpuno prenebregavaju da sami mogu da budu nosioci virusa i da ga rasejavaju oko sebe, čak i na svoje bližnje. Prenebregava se činjenica da su zemlje koje su najbolje prošle u pandemiji upravo one u kojima se neguje kultura nošenja maski, Japan, Singapur, Koreja - priča Ćirić Jankovićeva.

MLADI NAJKRITIČNIJI

Ona objašnjava i zašto je teško naterati mlađu populaciju da stavi masku.

- Adolescentni način razmišljanja podrazumeva da su oni nepobedivi, da im virus ne može ništa jer su mladi i zdravi. Takva razmišljanja su u početku podgrevali i stručnjaci i šteta je učinjena. Često citirano istraživanje rađeno u SAD pokazalo je da se nošenju maski i fizičkom distanciranju više protive neobrazovani i ljudi sa nižim IQ zbog teškoće da se snađu u obilju često kontradiktornih informacija koje treba razumeti - kaže psiholog.

Maske su takođe postale tema i brojnih teorija zavera.

- Neki građani negiraju postojanje virusa ili ga smatraju delom velike svetske zavere, a neki misle magijski: neće me napasti virus ako hrabro ne nosim masku. Velika promena i stres su se desili u životu svih nas. Ljudi su zbunjeni i zato je važno da postoji poverenje u autoritete, stručnjake, da nam prenose istinite informacije i grade zajedništvo. U tom smislu, svi koji imaju uticaj i pojavljuju se u javnosti, javne ličnosti, političari, glumci, pevači treba da nose masku i da ih pravilno stavljaju i skidaju. Oni su modeli koje imitiramo kad se adaptiramo na ovaj novi vid ponašanja - smatra Spomenka Ćirić Janković.