PRIVLAČE SIROMAŠTVO, BOLEST I NESREĆU: Oslobodite se ovih navika ODMAH!

Foto: pixabay.com

Nered u kući privlači haos u život

Nered i nesklad neprimetno ulaze u ljudsko bioenergetsko polje, prouzrokuju neorganizovano, haotično razmišljanje, kao i jednu nevolju za drugom. Navika da čuvamo, skladištimo i sakupljamo nepotrebne stvari koje ne koristimo (pod izgovorom da će nam možda jednog dana zatrebati) ukazuje na to da duboko u sebi imamo potrebu da čuvamo strah, tugu, nezadovoljstvo, brigu. Na taj način šaljemo dve poruke svom mozgu i svom životu: da ne verujemo u sutra i da mislimo da novo i bolje nije za nas.

Sve dok se emocionalno i materijalno držimo starih, beskorisnih osećanja, neće biti mesta za nove mogućnosti.

Tendencija prenatrpanosti prostora (izuzev očiglednih razloga kada više članova živi na malom prostoru) povezana je s instinktom samozaštite i ograđivanja od drugih usled osećanja nesigurnosti.

Šta nam je zaista potrebno da bismo se osećali srećno i sigurno i koliko smo svesni da nas upravo gomilanje stvari sprečava da to postignemo?

• Stvari ispod kreveta snažno će remetiti naše zdravlje, a potreba da se stvari ređaju na police (pogotovo one iznad radnih stolova i kreveta) izazvaće konstantnu strepnju od nečeg neočekivanog.
• Kada pretrpamo centar, severoistok ili jugozapad svog prostora, onda smo previše zabrinuti za svoje zdravlje i najčešće ugrožavamo funkcije pankreasa, želuca ili slezene.
• Nered na zapadu ili severozapadu često će nas stavljati u konfliktne situacije zbog nekontrolisanosti, a pluća i debelo crevo postaju osetljiva tačka.
• Pretrpan sever ograničava naše potencijale, sprečava nas da jasno izražavamo svoje osećaje, donosi strahove i probleme s bešikom i bubrezima.
• Istok i jugoistok će na gomilanje stvari uzvratiti neodlučnošću, konfuzijom, potisnutim besom, ali i disfunkcijom jetre ili žučne kese.
• Nered na jugu donosi problematično i nasilno ponašanje, izostanak priznanja, omalovažavanje i poremećaj u radu srca, tankog creva i imunog sistema.
• Nisu stvari te zbog kojih život stagnira, nego stav čuvanja i zadržavanja. Kada nešto čuvamo, zapravo razmišljamo o potrebi, siromaštvu, verujemo da će nam sutra to nedostajati i da nećemo moći ispuniti te potrebe.