Mislite da je vaše dete nadareno? Evo kako to da prepoznate i kako to kod njega da sačuvate
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
U današnje vreme često čujemo "moj Miloš je talentovan za...", "Vesna je nadarena za matematiku...", ali to nije uvek tako, jer roditelji često imaju subjektivno viđenje stvari kada su njihova deca u pitanju.
Foto: pixabay.comDarovitost jeste predispozicija i zavisi od genetike, ali je jednako potrebno stimulativno okruženje da bi dete u potpunosti razvilo svoje potencijale, tvrdi stručnjak za rani razvoj dečje inteligencije dr Ranko Rajović. Zato je ključna uloga, kako roditelja, tako i nastavnika da se ti talenti sačuvaju.
Ali da najpre objasnimo šta podrazumeva termin nadaren
Pojedine studije pokazuju da je period ranog detinjstva ključan za kasnija postignuća u životu, pri čemu nije važno da dete pohađa najbolje vrtiće, nego da mnogo vremena provodi sa posvećenim osobama. To znači da se, osim uloženog vremena, mora pokazati i kreativnost, strpljenje, a pre svega ljubav u razvoju deteta i da treba stimulisati dečje potencijale kroz igru.
Foto: pixabay.com- Nažalost, često su natprosečna deca emotivno osetljiva i povlače se u sebe i to je jedan od razloga zašto je važno raditi sa njima. Ukoliko se njihov dar razvije i manifestuje, to predstavlja talenat iz određene oblasti, a za razvoj talenta potrebno je mnogo rada i važno je u kakvoj sredini dete odrasta. Ipak, često se dešava da darovito dete ne razvija svoje potencijale, a to je posledica nedovoljno aktivacije nekih sposobnosti, tj. izostanka stimulativnog okruženja -
Na koje načine sačuvati detetov talenat?
Pored stimulisanja, važno je i znati da pohvale, ohrabrenje i pozitivna komunikacija mogu da pomognu, što je posebno istraživao profesor sa Harvarda Robert Rozental, koji je predavao socijalnu psihologiiju. Upravo to je, kako smatra stručnjak za darovite u NTC programu, i razlog zašto roditelji moraju da pomognu razvoj natprosečnog deteta, jer teško da će dete samo da razvija svoje potencijale.
Foto: pixabay.com
Rajović je za roditelje napisao knjigu (IQ deteta briga roditelja), koja služi kao svojevrstan vodič za usmeravanje razvoja deteta, pri čemu se posebno vodi računa o senzomotornom razvoju, ali i o povezivanju senzomotornih i misaonih procesa. Na taj način se dodatno aktiviraju i razvijaju kognitivni kapaciteti deteta.
- Sa stručnim timom na Pedagoškom fakultetu u Kopru (gde predajem oblast edukativnih neuronauka), razvijam model vrtića i škole budućnosti, gde će metode biti više u skladu sa prirodom, gde se učenje odvija usput, kroz igru i pokret. Jedan od prvih pokušaja u Srbiji je pokretanje NTC kluba Dedinje, koji je preteča vrtića budućnosti, gde svaki dan radimo sa decom uzrasta 4 do 12 godina i pokušavamo da aktiviramo skrivene potencijale sve dece -
Gde roditelji najčešće greše?
Roditelji greše kada kažu "dete je pametno, snaći se se..." Ne snađe se svako dete i zato sa njima mora da se radi, a roditelji koji imaju darovitog mališana moraju da se aktiviraju, posvete mu deo svog vremena na jedan konstruktivan i koristan način.
Foto: pixabay.com
Vreme danas brzo ide, okruženje se drastično menja, a to sve utiče na razvoj mozga, tako da roditeljstvo postaje sve ozbiljniji izazov, a posebno za roditelje koji imaju darovitu decu. Ima puno metoda koje roditelji mogu da primenjuju, a jedna od osnovnih NTC metoda je nelogična priča.
- Poznato je da mozak bolje radi i uključuje rezervne kapacitete kada se nalazimo u nelogičnoj situaciji, brže povezuje informacije i pronalazi rešenja. Dovoljno je da roditelj koji čita priču za laku noć malo eksperimentiše i isprobava ovu metodu, recimo ako priča Crvenkapu, da u priču doda i psa koji je pratio Crvenkapu. Dete će naravno pitati odakle sad pas u priči, a roditelj može objasniti da je danas pas, a da će sledeći put biti mačka i to deca veoma rado prihvataju, pa i sami dodaju neke životinje ili likove u postojeću priču. Važno je pokrenuti misaoni proces, a ne samo da pasivno slušaju i ponavljaju po 20-30 puta istu priču - otkriva naš sagovornik.
Nadareno dete može da postane veća briga za roditelja
Prema rečima dr Rajovića, kada roditelji ne mogu da prate sposobnosti i želju deteta da bude uspešno u nečemu, javlja se bunt kod deteta. Druga vrsta problema je emotivno osetljivo dete, koje se povlači u sebe. Poznato je da darovita deca brže uočavaju stvari, događaje i relacije među ljudima, unutar porodice, pa čak i neke drušvene događaje, ali nemaju dovoljno iskustva da ih pravilno obrade i tada nastaje problem.
Foto: pixabay.com
- Aktuelna je situacija sa epidemijom koronavirusa, gde je važno da roditelji ne paniče, jer deca (posebno darovita) mogu da povežu veoma brzo, da će neko od starijih članova porodice oboleti, a možda doživeti i komplikacije bolesti. Potrebno je objasniti da postoje mere zaštite, da se lice ne dodiruje, da se ruke često peru i ako je potrebno da se nosi i zaštitna maska -
- Zapravo, važno je razumeti da sa darovitom decom moramo više da pričamo, više da objašnjavamo, da igramo igre za razvoj kreativnosti i logike i pomažemo da razumeju stvari i događaje koji ih ponekad opterećuju i tako omogućimo da zdravo odrastaju i aktiviraju svoje biološke potencijale u skladu sa svojom genetikom - zaključuje ovaj stručnjak.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)