Šta se dešava sa vaginom nakon 35. godine?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Sve više je u opticaju termin – antiejdžing vagine, koji podrazumeva tretmane koji dovode do sprečavanja starenja tkiva vagine. Svakodnevno su mediji zatrpani različitim informacijama na ovu temu.

Pojedini termini, kao što je orošavanje, već su ušli u žargon, a svi smo pre nekoliko dana mogli da pročitamo da čuvena holivudska glumica redovno ide na parenje vagine da bi sačuvala elastičnost. Reklamiraju se razni laserski tretmani, a najnovija metoda je podmlađivanje vagine metodom PRP. Ova metoda podrazumeva da se iz krvi žene izdvoji plazma, koja je bogata faktorima rasta i drugim korisnim jedinjenjima, i direktno ubrizga u vaginu.

Naravno da je prvo pitanje koje žena sebi postavi: šta je od svega ovoga istina? Da li vagina zaista stari i da li ima pomoći za to?

Šta se promenilo?

Istina je da starost, kao proces, ne zaobilazi ni vaginu, i jasno je da je ultimativni zahtev sadašnje globalne kulture – ostati zauvek mlad i lep, nekako morao doći i do ovog organa koji je simbol žene.

Kao što tokom godina koža lica gubi kolagen i elastičnost, to se dešava u čitavoj koži i sluznicama svih naših organa. Vagina je još više izložena ovim procesima, jer ova sluznica direktno komunicira sa spoljnom sredinom i prirodno je okružena mnogim vrstama bakterija, pa je neophodno da se s njima izbori.

Porođaji ostavljaju posledice u smislu rastezanja tkiva i poremećaja statike karlice. Ali, čak i žene koje se nisu porađale, ulaskom u klimaks imaju probleme spada bešike, jer nedostatak estrogena u klimaksu utiče na elastičnost mišićnog i vezivnog tkiva. Takođe, sa godinama, menja se prirodna kiselost vagine, a nedostatak hormona pravi baznu sredinu čime se uništava prirodna odbrana sluznice. To su činjenice i tako je oduvek, ali pitanje je kako je taj problem sad dospeo u žižu interesovanja?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Do pre nekoliko godina pacijentkinje u ordinaciji nikada nisu ni htele da pričaju o problemima koje imaju, kao što su suvoća vagine ili spad bešike, sve do trenutka dok problem ne bi postao toliko veliki da je sprečavao normalno životno funkcionisanje.

O operaciji, takozvanoj plastici vagine, koja ima za cilj podizanje bešike i učvršćivanje zidova vagine, pričalo se tek kada bi problem postao neizdrživ. Medicina se nije ozbiljnije bavila ovom problematikom, jer je ovaj problem više vezivan za udobnost, nego za zdravlje u najužem smislu tog pojma – iako imate spad bešike ili ispadanje materice, možete doživeti sto godina s tom dijagnozom. Uostalom, tako su živele naše bake.

Vežbe i nega

Možda je najvažnija preporuka da se kontinuirano rade Kegelove vežbe koje jačaju karlično dno

U poslednjih desetak godina žene su prvi put o tome javno progovorile i pokušale da pronađu rešenje za ovaj problem. Prvo se shvatilo, iako o tome čak ni međusobno nisu pričale, da ne postoji žena koja nema neku od ovih poteškoća.

Zatim je počelo otvorenije da se priča o tome, da se pominju vežbe za učvršćivanje karličnog dna, govori o losionima i šamponima za intimnu negu, o vaginalnim probioticima. Naravno, tu se otvorio potpuno novi poligon za masovnu potrošačku industriju – i kako sad znati šta je od toga realno?

Postoji nekoliko medicinskih činjenica koje nam mogu pomoći u tome. Ovom organu, kao i celom telu žene, neophodna je nega. Druga važna informacija je da je sa produženjem ljudskog života došlo i do kasnijeg rađanja i produžetka vremena seksualne aktivnosti žena.

Sada, odgovor na pitanje do kojih godina je normalno da žena bude seksualno aktivna glasi: do kraja života. To podrazumeva da se moramo potruditi da odložimo negativne posledice godina: vežbanjem, očuvanjem normalne flore, negom i razumnim tretmanima. Za svaki ponuđeni tretman, kao prvo, bitno je da ne naškodi.

Medicina je došla do zaključka da je ispiranje vagine, koje je do pre nekoliko godina bilo preporučivano kao lek za sve, štetno, jer narušava prirodnu odbranu vagine i pomaže širenju infekcije. Izlaganje vreloj pari ili stavljanje sredstava koja narušavaju prirodnu odbranu sluznice i menjaju kiselost, takođe štete. Novi tretmani tek treba da se dokažu i pokažu u praksi, i ne treba ih u startu ni preceniti, ni potceniti.

Svaki doživljeni orgazam ubrzava cirkulaciju i jača mišiće

Važno je da smo o tome počele da pričamo i da zajedno tragamo za najboljom opcijom. Naravno, pokazaće se da ništa nije univerzalno i da mora postojati pojedinačni pristup za svaku ženu.

Pravilna hidratacija

Šta mi konkretno možemo učiniti posle 45. da održimo vaginu mlađom? Ima nekoliko jednostavnih pravila. Prvo je važno da znamo da se nagli gubitak masnog tkiva odražava i na izgled genitalija, i da je to izgubljeno masno tkivo teško povratiti u ovoj regiji.

Takođe, važna je pravilna hidratacija. Ako se ne unosi dovoljno tečnosti u organizam, tkivo vagine brzo postaje isušeno i neelastično. Možda je najvažnija preporuka da se kontinuirano rade Kegelove vežbe koje jačaju karlično dno.

Najlakše je uvežbati ih tako što ujutro, prilikom prvog mokrenja, voljno prekinete mlaz mokraće. To je najlakši način da se nauči koji se mišići stežu. Ako se ove vežbe rade redovno, mnogo pomažu da ne dođe do spada bešike i popravljaju kvalitet odnosa.

Foto: Photo by rawpixel on Unsplash

Foto: Ilustracija

Redovni seksualni odnosi doprinose boljoj cirkulaciji i na taj način čuvaju elastičnost i vlažnost vagine. Svaki doživljeni orgazam ubrzava cirkulaciju i jača mišiće.

Nedostatak estrogena moguće je nadoknaditi vaginalnim probioticima i sredstvima koja vraćaju prirodnu kiselost vagine. Ukoliko je problem sa suvoćom vagine veliki, mogu se, lokalno, koristiti kreme sa estrogenom koje će vratiti tonus tkiva.

Prvi korak je da sa svojim ginekologom otvoreno popričate o svakom problemu koji vas muči i zajedno nađete rešenje. Kao što vidite, izbor je zaista veliki i redovnim odlaskom na ginekološki pregled mogu se na vreme uočiti pojave atrofije vagine ili skleroze, i intenzivnim tretmanima i lečenjem sprečiti i bolesti i usporiti procesi starenja vagine.

Priznajem da smo u ovom domenu mi, žene ginekolozi, u prednosti u lečenju pacijentkinja u odnosu na naše muške kolege, jer mi ne samo da znamo teoriju, nego i osećamo problem.