Evo zašto muškarcima teško pada razgovor

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Tokom dvadesetog veka uloge su polako počele da se menjaju, a taj trend se nastavlja i u dvadeset prvom veku, iako ne smemo zanemariti da su dugo bile takve kakve su bile. Priroda muškog posla se izmenila, od osvajača, vojnika, avanturiste, muškarci su se preobratili danas u programere, trgovce, bankare. Njihov posao u sadašnjem veku im ne obezbeđuje zdovoljstvo kakvo su njihovi preci osećali gradeći kuće za svoju porodicu, loveći divljač, boreći se s aneprijateljem i orući njive.

Genetsko pamćenje ima veliki uticaj na naše ponašnje i sistem vrednosti i živeći danas u svetu oblakodera i betona naši muškarci su još uvek orjentisani ka cilju, visoko vrednujući delanje. Kada tragaju za znčenjem i zadovoljstvom, muškarci imaju u vidu posao, bilo da je reč o pisanju naučnog rada, nekom projektu, partiji šaha sa prijateljem ili farbanju komode. Za muškarce je opipljivo raditi prekovremeno i za to dobiti novčanu nadoknadu, dok ne razumeju sasvim jasno korist razgovora sa ženom, na kom ona često insistira.

Navedena razlika u sistemu vrednosti proizvodi konstantni frustrirajući nesporazum u muško–ženskim odnosima. Spomenete npr. vašem dečku ili mužu da biste voleli da provedete neko vreme u razgovoru sa njim, na šta on odgovori pitnjem: O čemu?, ili imate doživljaj da počne da vas izbegava. Tada se osećate iznevereno i zbunjeno, pitajući se zašto je potrebno da mu sve konkretizujete? Dok vas nadalje muče misli: Nije li dovoljno da zna da mi je važno i da želim da pričamo?

Očigledno da nije. Sam razgovor i u bliskosti provedeno vreme, za njega, muškarca koga volite, nema istu vrednost kao za vas, ženu koja ceni dobre odnose i osećanja. Za razliku od vas on ceni delanje, akciju, rad.

Za razliku od muškarca, žene su u večitoj potrazi da dožive nešto nevezano za rad i delanje, naročito sa svojim partnerom. Znaju da će im to doneti izuzetne stvarne trenutke. Zbog toga maštaju o kućici na planini, zajedničkom vikendu na reci.

Za razliku od žena, muškarci imaju teškoću da se prepuste stvarnim trenucima, čini se kao da tim činom strahuju da će izgubiti kontrolu, i izbeći korist koju će im neko iskustvo doneti. Pitanja tipa: Da li živim kako želim, ili kako drugi žele? Da li sam srećan?, Da li pružam dovoljno ljubavi?, Da li je dobijam dovoljno?... su pitanja koja pripadnici jačeg pola sebi retko postavljaju. Muškarcima je često neprijatno, čak su i uplašeni od nestalne forme, od onog što je nejasno, neopipljivo. To je razlog zbog kog za njih postavljanje pitanja i istraživanje nejasnog i nepoznatog predstavlja izrazitu teškoću.

Foto: pixabay.com

 

Za muškarca postavljanje pitanja znači da neko ne zna odgovor. Žene po pravilu nemaju problem sa tim da nešto ne znaju. Muškarci, naime teže i vole da znaju. Po njima je znanje pokazatelj mentalne snage. Od muškarca nećete čuti odgovor: ne znam, ali ćete od njega dobiti neke od ovih iskaza: Ne sekiraj se, pile, sve će biti u redu. Imam doživljaj da radim nešto loše, zar nikad nisi zadovoljna. O tome nema potrebe da razgovaramo.

Oni imaju teškoću da priznaju da nemaju baš jasan odgovor, pa izbegavaju da vam daju odgovor, nekad pokušavajući da vas uplaše ljutnjom, da bi sebi dali vremena da shvate stvar, ili se pak isključe, ne želeći da daju odgovore na vaša pitanja.

Većini muškaraca teško pada da razgovaraju o emocijama, teško im pada da se prepuste emocijama doživljavajući stvarne trenutke sa onima koje vole, sa decom, ženom koju vole...

Iako se vratimo na početak priče tražeći korene muške neemocionalnosti, jasno nam je da su naši muškarci razvijali sposobnost neosećanja da bi opstali. Kako je moguće ubiti zver koja juriša ako osećate strah?

Ništa nije drugačije ni u dvadeset prvom veku. Moderan poslovni svet je isto tako opsan kao džungla sa zverima. Muškarci bivaju nagrađeni ako su nemilosrdni i čvrsti, dok ako su mekani ne cene se i bivaju degradirani. Oružje je izmenjeno, ali su ciljevi isti.

Muškarci hodaju okolo sakrivajući svoja osećanja i teško ih iskazujući. Ovo je jedan od razloga zbog kog dolazi do nesporzuma i neslaganja na relaciji muškarac-žena. Žene pružaju ruke moleći da im se pridruže u igri emocija, dok muškarci odmahuju i izbegavaju. Žene tako tuguju, zaključujući da je on ne voli.

Nije sramota osećati i želeli mi to ili ne, osećanja nam pomažu da doživimo stvarne trenutke, da se prepustimo i budemo tu. I muškarci imaju suze.