Šta će vam se desiti ako popijete lek kojem je istekao rok trajanja?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Recimo da ste ustali jutros sa zapušenim nosom i bolom u grlu, uverili ste se da nije u pitanju kovid 19, i požurili prema ormariću s lekovima kako biste otkrili da imate samo lek čiji je rok trajanja istekao pre nekoliko godina. Pitate se da li će vam samo biti gore ako popijete tu tabletu?

Uvek je pametno posavetovati se s lekarom, ali je dobro znati da se lekovi ne kvare na isti način kako i hrana, ali vremenom mogu slabije da deluju. Na pitanje da li je pametno koristiti lekove nakon isteka roka trajanja, odgovorila je Ivana Prpić Znidarčić, dr med. Spec. porodične medicine.

KOLIKO JE OPASNO KORISITI LEKOVE NAKON ISTEKA ROKA TRAJANJA

Lekovi i dodaci ishrani, te razne kreme, masti i gelovi različitih namena sastavni su deo naših života od samog njegovog početka do kraja. Kao i svi proizvodi i oni imaju vremenski rok u kojem proizvođač garantuje njihovu sigurnost i maksimalnu efikasnost.

Međutim da bi neki proizvod, a u ovom slučaju je to lek, bio efikasan i da ne bi ugrozio zdravlje konzumenta podjednako su važni i uslovi u kojima se on čuva. U svakom uputstvu koje dobijemo uz lek (koje nikako ne bi smeli da bacimo prilikom otvaranja leka) stoji i uputstvo o njegovu pravilnom konzumiranju, čuvanju kao i datum do kojeg proizvođač garantuje njegovu sigurnost.

Najčešće je predviđeno da se lekovi i dodaci ishrani čuvaju na tamnom i hladnijem mestu koje neće biti pod uticajem visoke temperature niti vlage, a to nisu kupatila gde ljudi najčešće čuvaju medikamente, kao ni automobili, jer tada lek neće biti siguran za konzumaciju čak ni ako je u roku.

Neka istraživanja do sada utvrdila su da određenim lekovima efikasnost i sigurnost traju i duže vreme nakon isteka roka, međutim preporuka je ipak da se on poštuje, kao i način njegovog čuvanja kako je preporučio proizvođač.

Naročito se to odnosi na lekove koji se koriste u lečenju hroničnih bolesti, akutnih upalnih bolesti (antibiotici), kao i lečenju hitnih stanja, npr. adrenalin u špricevima koji se koristi kao priručna terapija kod ljudi preosetljivih na određenu hranu ili ubode insekata, a koji u određenim okolnostima mogu da im spasu život.

Na kraju generalna preporuka glasi:

1. Što je stanje, odnosno bolest koja se leči nekim lekom ozbiljnija i teža, to je i poštovanje preporuka o načinu uzimanja, čuvanju leka i poštvanju roka trajanja važnija, jer od toga zavisi hoće li on delovati onako kako je predviđeno.

2. Dobro pročitati uputstvo o leku, a pritom ne stavljati fokus na nuspojave leka (jer o tome brinu lekari), nego dobro pročitati onaj deo u kojem se propisuje način uzimanja leka, njegovo ispravno čuvanje i rok važnosti koji je utisnut na ambalaži.

3. Ne gomilati lekove u kućnim apotekama, jer su oni opasan otpad koji posredno može da nam ošteti zdravlje zagađenjem okoline u kojoj živimo, a sve lekove, sirupe i ostale dodatke ishrani kojima je istekao rok trajanja treba vratiti u apoteke gde će biti zbrinuti na pravilan način. Nikako ih nemojte bacati u kante za smeće, kanalizaciju i generalno u okolinu u kojoj živimo jer nam tako neće biti od koristi već samo na štetu.