ŠTA NAS ČEKA POSLE PANDEMIJE: Smeši li se period ludih zabava, procvata umetnosti, seksualne razuzdanosti?

Foto: pixabay

Foto Ilustracija

U moru loših vesti jedna je pozitivna. Vreme je da pregledamo odeću u ormaru, naše poslove i ušteđevine, jer pratimo eru novih ludih 20-ih. Eru društvenih, industrijskih, kulturnih, umetničkih dostignuća. "Život je poput džeza ... najbolje je kad improvizujete", rekao je džez kompozitor Džordž Geršvin, a ta deviza možda najbolje opisuje period posle Prvog svetskog rata, odnosno španskog gripa.

Dvadesete godine bile su doba džeza, ludih zabava u stilu Fitzgeraldovog "Velikog Getsbija", procvata gradskih klubova i pozorišta poput Brodveja ili holivudske filmske industrije. Aleksandar Fleming je izumeo penicilin, Čarls Lindberg je leteo preko Atlantika, dela su objavljivali Virdžinija Vulf, Džejms Džojs, Hemingvej i Kafka.

Nadrealizam u umetnosti, Pablo Picasso, Rene Magritte.

Mnoge zemlje širom sveta već su proširile pravo glasa na žene, a zamah slobode oblikovao se u modi - potkultura "lapera" žena koje su nosile kratke suknje, bob frizure, ležerni stil i nisu se ustručavale da igraju, piju alkohol, puše ili idite na spojeve. Bila je to decenijska eksplozija dekadencije. Sada nam socijalni i ekonomski analitičari kažu da sličnu priču možemo očekivati nakon krize sa koronavirusom 2020. godine. Omoti zagrebačkog časopisa Svijet, koji je najčešće prikazivao Otto Antonini dvadesetih godina. Mnogi ekonomski analitičari pojam ludih dvadesetih godina pripisuju Americi, jer su Britanija i ostatak Evrope sporije izlazili iz hroničnih ekonomskih problema i političke nestabilnosti. Obećavajući signali Kako se približavamo 2021. godini. imali smo obećavajući signal - dve vakcine koje pokazuju dobre rezultate polako razvijaju optimizam.

Foto: pexels.com

Foto Ilustracija

Pandemija nikako nije gotova, ali pokretanje masovne vakcinacije polako označava početak kraja. Visoke stope štednje i povratak ekonomskom poverenju mogli bi se kombinovati sa višemesečnom ekonomijom potražnje i dovesti do novog izdanja ludih 20-ih. Ako se koronavirus zauvek stavi pod kontrolu, milioni će uskoro moći da požure da se prepuste svoj zabavi koja im je uskraćena. Već svakodnevno stvaramo futurističku zabavu - snimamo, objavljujemo svoja iskustva na društvenim mrežama i živimo u virtuelnoj stvarnosti.

Socijalni stručnjak sa Jejla i profesor Nicholas Christakis u svojoj novoj knjizi "Apolonova strela: Duboki i trajni uticaj koronavirusa na način na koji živimo“ predviđa da će se globalna društva prirodno truditi da nadoknade izgubljeno vreme i dožive bum sličan onome koji je viđen posle pandemije španske gripe 1918. “ i pre stotine godina", rekao je za Gardijan. 

Foto: pixabay

Foto Ilustracija

-Do 2024. godine svi ovi pandemijski trendovi će se okrenuti. Ljudi će neumorno tražiti socijalne interakcije-, rekao je. A to bi, prema dr. Christakis-u, moglo da uključuje "seksualni razvrat, liberalno trošenje i bilo šta„ suprotno religioznosti “. Nakon skidanja brava i drugih ograničenja, ljudi će svoju potrošnju usredsrediti na "iskustva". Takva kretanja možda već prate, na primer, turoperatori. TUI AG, jedan od najvećih svetskih turoperatora, već je prodao polovinu svojih odmora dostupnih za maj 2021, izveštava Bloomberg.

Naravno, socijalni prosperitet neće biti moguć bez ekonomskog prosperiteta. Budući da je svaki period prosperiteta rezultat promene paradigme u globalnim poslovima, dvadesete godine obeležila je mehanizacija proizvodnje, praćena masovnom proizvodnjom. Mnogi ekonomski analitičari pojam ludih dvadesetih godina pripisuju Americi, jer su Britanija i ostatak Evrope sporije izlazili iz hroničnih ekonomskih problema i političke nestabilnosti. image Subkultura "flapera", žena koje su nosile kratke suknje, bob frizuru, ležerni stil i nisu oklevale da igraju, piju alkohol, puše ili idu na spojeve.

Foto: pixabay

Foto Ilustracija

Bila je to decenija duga eksplozija dekadencije. Nove mogućnosti Ekonomisti UCLA-e optimistični su u vezi sa novom godinom. Prvo pominju početnu "tmurnu zimu s covidom" i „bujno proleće u znaku vakcinacije". Nakon toga, Univerzitet predviđa da će SAD postići "snažan rast za nekoliko godina".

Dvadesetih godina prošlog veka američka ekonomija je porasla za 42 procenta, a BDP po stanovniku tokom decenije 25 procenata. Njegov bruto nacionalni proizvod (BNP) povećao se sa 78 na 103 milijarde dolara. Nezaposlenost je pala sa 11,9 miliona u 1921. na 3,2 miliona u 1929. A brzi ekonomski rast mogao bi biti rezultat povećane potrošnje nakon konačnog ukidanja svih restriktivnih mera koje su važile tokom pandemije.

Početkom decembra 2020. analitičari američke investicione banke Morgan Stanlei najavili su svoju najnoviju strategiju koja predviđa ekonomski oporavak. Globalni strateški tim Morgan Stanlei-a smatra da su udeli rizika u dobrom položaju i da će zarada kompanije verovatno porasti od 25 do 30 procenata, što će podržati povratak akcionara do kraja sledeće godine. Dokazi o ekonomskom rastu dolaze iz Kine i Australije, gde je povratak u normalu podstakao očekivanja.

Oporavak sugeriše da su ljudi, kad su počeli da troše, brzo povratili samopouzdanje, ali ekonomija koja će proizaći iz pandemije izgledaće sasvim drugačije. Ako želimo da predvidimo kakve će se promene dogoditi u poslu, najlakše je pogledati šta se sve dogodilo tokom završnog perioda. Preduzeća koja se nisu digitalno popravila bila su na ivici propasti. Forbesov budući napredak, na primer, piše da će više tehnologije u budućnosti značiti više društvenih mreža, više aplikacija i više digitalizacije u školama, društvenom, porodičnom ili poslovnom životu. Ponašanje potrošača se promenilo ove godine jer su sve više delili svoje iskustvo na mrežama, zahtevajući digitalne finansijske usluge i laku i brzu kupovinu pomoću dugmadi.

Promenom odnosa sa kupcima, tržište će se takođe promeniti. Tokom pandemije videli smo da su tehnološki giganti kao što su Amazon, Apple, Facebook i Google samo ojačali. Na primer, Elon Musk i Mark Zuckerberg sada su članovi kluba vrednog 100 milijardi dolara pošto su im cene akcija porasle 677, odnosno 39 procenata.

Foto: Tanjug/AP

Foto Ilustracija

Jačanje tehnoloških giganata nastaviće da utiče na strukturu tržišta, tako da već vidimo napore u EU ili SAD usmerene na sprečavanje monopola velikih kompanija.

To se događa dok su milioni prosečnih ljudi ostali bez posla, a mnoge porodice se bore da sastave kraj s krajem. Kao što je upozorila Međunarodna organizacija rada (ILO), pandemija je pogoršala nejednakost. Radnici sa stabilnim, dobro plaćenim poslovima akumulirali su značajne uštede. Cene nekretnina porasle su širom Evrope, delom i zbog toga što imućni traže atraktivnija mesta za rad na daljinu.

Drugi su patili od gubitka posla ili skraćivanja sati: značajna manjina gurnuta je u ekstremne finansijske poteškoće. Ali pandemija je otvorila nove poslovne mogućnosti i očekuje se da će rukovodioci kompanija otvoriti nove poslovne mogućnosti za neko novo fleksibilno poslovanje. Trend rada kod kuće verovatno će se nastaviti do 2021. godine. Biće preteško vratiti radnike odjednom, pogotovo što će i dalje postojati strah od pandemije.

Hibridni scenario u kojem ljudi rade nekoliko dana u kancelariji, a nekoliko kod kuće, kako ih nudi Google, mogao bi postati novi standard. Sundar Pichai, izvršni direktor kompanije Alphabet, Googleov roditelj, rekao je da se zaposleni u Google-u neće vratiti u kancelariju do septembra 2021. godine, a ni tada verovatno neće biti na poslu svaki dan. Kompanija planira da provede fleksibilnu radnu nedelju“kada se ljudi počnu vraćati u njene kancelarije, odnosno imaće ljude koji će raditi najmanje tri dana u kancelariji, a ostatak na daljinu.

Foto: pixabay.com

Foto Ilustracija

Pichai kaže za inicijativu: -Nijedna kompanija na našoj skali nikada nije stvorila potpuno hibridni model radne snage - iako nekolicina počinje da ga testira - pa će biti zanimljivo isprobati-. Takav scenario bio bi dobar za radnike koji će imati više izbora i moći će uspostaviti bolju ravnotežu i kvalitet života. Pandemija je primorala rukovodioce kompanija da postanu orijentisani ka kupcima i radnicima. Na kraju, stoga se očekuje veći fokus na porodicu, veze, ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Bitka sa klimatskim promenama imaće veliki uticaj. 

Potrošnja i ulaganja u čistu energiju će se povećati, što pokazuju neki politički sporazumi koji su obeležili kraj poslednje decenije, poput Evropskog zelenog sporazuma ili američkog Nev Deal-a. Privatni sektor će dobiti više ulaganja u nove električne mreže, obnovljive izvore energije i električne automobile. Centralni bankari, počevši od najmoćnijeg - Jerome Povell-a, šef američke Federalne rezerve - već su naglasili da će učiniti sve što je potrebno da podstaknu rast zaposlenosti i izgrade održivi rast tokom naredne decenije. Doba zabrane Pominjući vrhunac 1920-ih, važno je reći da nisu svi imali isto iskustvo. Na primer, Istočna Evropa je proživljavala doba komunizma.

Takođe, ne smemo zaboraviti da je procvat ludih dvadesetih godina u SAD bio prožet prohibicionizmom ili velikom stopom rasizma. Neke stvari se ne menjaju ni posle sto godina, pa smo 2020. godine videli eru pogoršanja socijalnih nemira i napetih rasnih odnosa. Većina "pomeranja“ dvadesetih godina proistekla je iz duha tadašnjih mlađih generacija.

Mladi su podsticali slobodu izražavanja i kreativnosti, pretpostavlja se da će milenijalci preuzeti novu ulogu u novim dvadesetim godinama. Oni su pejsmejkeri koji već preuzimaju diskusiju u kulturi, ekologiji ili vladi. Takođe, ne smemo zaboraviti da je procvat 1920-ih završio naglim krahom berze na Vall Streetu, što je bio početak Velike depresije (29. oktobra 1929).

Ali ako nas to očekuje nakon "ludih 2020-ih", u životu postoje dva pravila, jednom rekao majstor džeza Duke Ellington: -Broj jedan: nikad ne odustajte. Broj dva: nikad ne zaboravite pravilo broj jedan, nikada nemojte odustati-.