Treba da znate šta se dešava u ORGANIZMU ako nekoliko dana ne izađete iz kuće!

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Otkako je svetom zavladala pandemija koronavirusa, život većine ljudi drastično se promenio. Novo „normalno“ donelo je do toga da svi oni čiji poslovi ne zahtevaju drugačije već skoro godinu dana rade od kuće.

Zbog toga, ali i zbog straha od zaraze, generalno smo svi počeli mnogo vremena da provodimo u svoja četiri zida, što nikako nije dobro i može da ostavi posledice na psihu.

Psiholozi su objasnili šta vam se može dogoditi ako danima ne vidite „ni sunca ni meseca“.

Stanje hibernacije

Pre svega, stvarno je normalno da trenutno ne želimo da izlazimo napolje. U ovo doba godine obično gotovo da prelazimo u stanje hibernacije, zato je razumno povlačiti se u zatvoren prostor. Dakle, prirodno je da izlazak iz kuće možda nije prva stvar koju želite da uradite, ali iako biste možda hteli da ostanete unutra do leta, punjenje baterija na svežem vazduhu ipak je najbolje što možete učiniti za sebe.

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

Foto: Ilustracija

Svež vazduh za dušu i telo

Problemi s mentalnim zdravljem uglavnom proizlaze iz nezadovoljavanja naših osnovnih potreba na ovaj ili onaj način. Ako ostanemo predugo u kući, to znači da nemamo pristup nekim stvarima koje su nam potrebne. Ali nije samo vaš um taj koji bi mogao da ima koristi od svežeg vazduha.

Vežbanje je presudno i za mentalno i za fizičko blagostanje, jer nam pomaže da se rešimo nagomilane napetosti i teskobe, a takođe oslobađa endorfine i čini nas sposobnijim za odgovor na infekciju. Dakle, druženje s bliskim osobama u distanciranoj šetnji može imati mnoštvo koristi za vaše zdravlje.

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Zamka u koju ljudi upadaju

Nažalost, opuštena druženja kakva smo ranije poznavali više nisu dopuštena. Međutim, kontakt licem u lice zaista je važan za dobrobit svakog čoveka. Mi smo društvena bića, pa nam je to stvarno potrebno. Ali ono što je ključno jeste da vam razgovor s ljudima daje novu perspektivu. Što duže vremena provedete u kući, to ćete duže morati da se usredsređujete na svoje misli i svoje brige.

To je zamka u koju ljudi upadaju, jer bez druge perspektive možemo se osećati loše, a što se lošije osećamo, manja je verovatnoća da radimo stvari zbog kojih se osećamo dobro, a onda ćemo verovatno još i više vremena provoditi sami i još više se usredsrediti na svoje brige.