DEVOJKE, OPREZ: Stručnjaci objasnili zašto ODMAH morate PRESTATI sa objavljivanjem SELFIJA!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Ponekad je teško prepoznati granicu između "normalnog" i "preteranog" objavljivanja sadržaja iz svog života.

A selfiji su ti koji najviše otkrivaju detalja o nama – od karakteristika naše ličnosti do mentalnog stanja.

Selfiji se često koriste kao model upravljanja utiskom. Svaki put kada pokušavate da utičete na druge, da vas vide onako kako vi želite, to je upravljanje utiscima. Svatko učestvuje u upravljanju utiskom. Objave na društvenim mrežama samo su jedan od načina na koji ljudi to rade, prenosi Objektiv.

Razgovori s mladim devojkama otkrivaju da je upravljanje utiskom jedan od glavnih razloga zašto koriste društvene mreže. Da budemo precizniji, mlade devojke nisu jedine koje na taj način koriste društvene mreže, ali one postavljaju više svojih slika nego druge demografske grupe.

Jedno nedavno istraživanje žena starosti između 16 i 25 godina u Velikoj Britaniji pokazalo je da su mnoge od njih provele i po nekoliko sati nedeljno slikajući se, uređujući i objavljujući svoje selfije.

Druga studija je pratila grupu od 113 kanadskih žena starosti od 16 do 29 godina. Naučnici su im dali iPad i odveli ih u privatni prostor.

Učesnice su ispunile nekoliko upitnika u vezi njihovog raspoloženja i o tome kako one doživljavaju same sebe.

Svaka je žena nasumično raspoređena u jedno od tri različita stanja. U stanju "netaknutog selfija", istraživači su zamolili žene da uzmu jednu fotografiju svog lica i stave je na svoj Facebook ili Instagram profil.

U "uređenom selfiju", ženama je bilo dopušteno da uzmu koliko god žele fotografija, a mogle su da koriste i aplikacije za uređivanje fotografija. U "kontrolisanom stanju", žene su čitale članke na iPad-u o putovanjima i nisu se slikale niti se logovale na naloge na društvenim mrežama.

Rezultati su pokazali da nije važno da li je ženama bilo dopušteno da urede sliku ili ne. Obe grupe žena koje su objavile selfije pokazale su povećanje anksioznosti i smanjenje samopouzdanja u odnosu na kontrolisani deo eksperimenta. Takođe, osećale su se manje atraktivno nakon što su objavile svoju sliku.

Iako neke varijable (kao što je depresija) nisu bile pogođene objavljivanjem selfija, nijedna izmerena varijabla nije pokazala bilo kakav dokaz pozitivnog psihološkog učinka nakon objavljivanja selfija.

Prvo, bitno je da mlade žene (ili bilo ko) nikada ne budu posramljene zbog ponašanja na društvenim mrežama. Nije pošteno tražiti od žena da žive u svetu u kojem je njihov izgled pod stalnim nadzorom, a očekivati da one ne reaguju na takav pritisak.

Sa druge strane, neke žene koje prolaze kroz proces poziranja, uređivanja i postavljanja slika, mogu da osećaju više samopouzdanja i snage.

Ali, mora se uzeti u obzir činjenica da mnoge aktivnosti kojima se bavimo u ovom trenutku mogu izgledati zabavno, ali takođe mogu da imaju i negativan uticaj na naše mentalno zdravlje.

Naročito mlade žene mogu da budu ranjive, što može da utiče na njihovu ishranu, poveća anksioznost ili dovede do depresije. Ovi rezultati sugerišu da bi bilo dobro da ograničite slikanje i objavljivanje selfija.