KO JE MUŠKARAC PO KOME JE NAZVANA UGLEDNA ŠKOLA NA VRAČARU: Vladislav Ribnikar - ime koje odzvanja i tri meseca kasnije

Svi smo zapamtili taj 3. maj kada je maloletni Kosta Kecmanović (14) uzeo očev pištolj ušetao u školu i pucao na svoje školske drugare. Od tada, čuli smo neke detalje koje bismo radije zaboravili, a jedno od najsvežijih je kako navodno nije znao u koga puca. Od tog kobnog dana dečak boravi u psihijatrijskog klinici, pod stalnim nadzorom stručnog tima ali i policije, na saslušanju putem video linka, u istrazi koju protiv njegovog oca vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu, navodno je rekao i da "nije terbao to da uradi". Iako je, prema rečima sagovornika "Republike", rekao da mu je sada žao, nije pokazao iskreno kajanje.

Zločin se dogodio u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", te je većinu zanimalo ko je bio Vladislav zbog čega je upravo to jedno od najpretraživanijih pojmova. 

Pomenuta osnovna škola je izuzetno ugledna, nalazi se na Vračaru i ime je dobila po osnivaču agencije Tanjug i dugogodišnjem direktoru Politike. Vladislav Ribnikar bio je novinar, kolumnista i funkcioner. Rođen je 1900. godine u Beogradu, a sin je lekara i novinara Slobodana Ribnikara.

Školovanje je započeo u Beogradu, ali se prebacio u Francusku, diplomirao je 1922. na Sorboni. Njegov otac bio je direktor lista Politika, a nakon njegove smrti on je prešao na tu poziciju. S obzirom na to da nije poznavao praktičnu stranu novinarstva, posao je prepustio drugom muškarcu odnosno uredniku Milanu Gavrilovuću, a on je se potrudio da se unapredi kulturna i društvena rubrika. Onda je 1941. godine postao član Komunističke partije, i zbog saradnje sa komunistima, a pošto je odbijao da nastavi izdavanje lista Politika uhapšen je iste godine u oktobru i zatvoren u logoru na Banjici. Zahvaljujući intervenciji doktora Vajnmana i garancije uglednih Beograđana pušten je u kućni pritvor 1942. godine, ali nije smeo da ima politička delovanja. Sa suprugom Jarom i grupom partijskih radnika je u maju 1943. godine otišao u Srem gde je teritorija bila slobodna, a kasnije se prebacio u Bosnu i postao član Narodnooslobodilačkog pokreta.

On je 1943. zajedno sa Mošom Pijade osnovao Tanjug i Vladislav je prvi direktor, a sledeće godine vratio se u Beograd sa ciljem da se obnovi izlaženje Politike. Nakon oslobođenja Jugoslavije bio je i ministar prosvete u Privremenoj vladi DFJ, a od 1946. godine predsednik Komiteta za kulturu i umetnost. Do smrti on je bio direktor Politike, a u međuvremenu imao je i druga značajna zvanja.

Imao je dva braka iza sebe, sa Stanom je imao jednog sina i dve ćerke, a iz braka sa Jarom sina i ćerku. Vladislav je preminuo 1. decembra 1955. godine i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Po njemu nazvana je ugledna škola "Vladislav Ribnikar".

BONUS VIDEO: