GORANA JE MAJKA OSTAVILA U KESI ZA HLEB: Beskućnik je od rođenja, a onda je sa 32 godine upoznao OCA - tek tada NIJE BIO KRAJ njegovim mukama!

Goran Raspor ispričao je svoju tužnu životnu priču. Majka ga je ostavila u kesi za hleb ispred prodavnice kada je imao tri meseca.

- Izvadila je veknu hleba i mene ubacila u platnenu vreću. Trgovac je zvao policiju i Socijalnu službu, došli su po mene, onda su me odvezli u jaslice na Potok do treće godine. Od treće do 14. godine sam bio u Domu za nezbrinutu decu Lovran, od 14. do 18. u Centru za odgoj i sa 18 godina i pet dana opet na ulici - počeo je priču on.

 Sa 32 godine poželeo je da sazna više o njoj:

- I ja nazovem mamu, u telefonskom imeniku sam našao njeno ime i prezime, a ona je rekla: "Šta ti hoćeš od mene?". Ja sam rekao ništa, samo da vidim ko ste, šta ste... Tad mi je rekla da ne želi da ima posla sa mnom. Pa sam je pitao da li zna ko mi je otac, a ona je rekla: "Otac vam je na Rabu." Ja sam rekao dobro, kako se zove, ona kaže tako i tako i ja u imenik, pošto vidim da ona nije uopšte bila zainteresovana za mene i tad sam nazvao oca i on je došao - kaže Goran i objašnjava da je tada upoznao oca koji je želeo da živi sa njim.

Foto: YouTube/LJUDI I PRIČE IZ HRVATSKE

- Njegova žena je navaljivala da ja dođem da živim sa njima na Rab. Radio sam u pekari i živeo sam tamo i brinuo se o njima, jer su oni doživeli jednu tragediju. Izgubili su dete u saobraćajnoj nesreći na motoru. Ja sam tek sa 32 godine shvatio šta znači imati oca ili majku. Do tada ja to nisam znao uopšte, za mene je to bila nepoznanica...

Narednih deset godina bio je sa njima, sve dok se otac nije razboleo i preminuo. Onda je njegova supruga smatrala da treba da ode. 

- Ja sam pitao njegovu ženu da li hoće da se ja iselim, ona mi je rekla "Ne, ne treba, ti si moj sin", međutim nakon godinu dana ona mi je promenila bravu. Ja dolazim iz pekare, noćna smena, stavljam ključ, a ne mogu da uđem u kuću. Šta je ovo? Kucam, a kaže ona - ti tu više ne stanuješ. Najradije bih da ih nikada nisam ni upoznao. To je žalosno, ali je tako - tako je postao ponovo beskućnik.

- Kada je otac umro ja sam tada pokrenuo ostavinski postupak i obratio sam se udruženju Oaza koja se brine za beskućnike, oni su me primili, a postupak i dalje traje - rekao je Goran za HRT 2020. godine. 

Od grada je dobio nužni smeštaj, a objasnio je da roditeljima ništa ne zamera. Bebu su dobili kada su bili mladi i zbog toga ga nisu želeli kako je rekao.

- Ljudi nam pomognu, donesu hranu, odeću, a i dobra reč dođe, da ne gubiš nadu...Uglavnom borba - život je borba! Nisam zamišljao nijedan drugi život, ovaj je dobar. Takav je, trnovit, bolan, ali to je život. Bilo bi lepo da sam imao porodicu, da nisam beskućnik, ali mi ne biramo roditelje, to je na njima - zaključio je on, a prenosi "Najžena".

BONUS VIDEO: