ZA ZDRAVLJE TREĆEG DANA BOŽIĆA URADITE OBAVEZNO OVO: Narodno verovanje koje SVI poštuju i mnogo je važno

Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana 9. januara. Ovaj praznik je veoma cenjen u srpskom narodu, a Sveti Stefan je zaštitnik loze Nemanjića. Njemu je posvećeno više od pedeset pravoslavnih crkava, a pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.

Narodni običaji i verovanja

Praznik Svetog Stefana vezuje se za mnoge narodne običaje i verovanja. Jedan od njih je iznošenje slame iz kuće, koja se simbolično stavljala ispod trpeze tokom prva dva dana Božića. Slama se ne baca, već se stavlja na grane drveća, košnice, kod stoke i živine, i vinograde, jer se veruje u njenu plodotvornu moć. Takođe, veruje se da božićna slama štiti voće i voćnjak od grada. Žene sakupljaju slamu u tišini, kako se ne bi čulo kako odlazi Božić, a metla kojom se čisti slama čuva se tokom cele godine radi zdravlja.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Obred za Svetog Stefana

Slavski kolač za Stevanjdan se mesi dan pre slave i ukrašava se figuricama od testa u obliku ptica, žita, grožđa, buradi, knjiga, a iznosi se na sto sa suvim voćem, orasima, medom, jabukama i pomorandžama. Za slavu Svetog Stefana se kaže da je obeležavaju škrtice i cicije, jer gosti posle božićnog slavlja ne mogu mnogo da pojedu i popiju. Ova slava se pravi sa mrsnom trpezom, osim ako pada u sredu ili petak, kada je posna.

Sveti Stefan - krsna slava dinastije Nemanjić

Sveti Stefan je bila krsna slava dinastije Nemanjić i patron - zaštitnik svih vladara iz te porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica, što je bio razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan. Ovaj praznik se obeležava tradicionalnim božićnim pozdravom, rukovanjem i ljubljenjem, a 9. januar je treći dan Božića.

BONUS VIDEO: