Groblje ronilaca: Morsko plavetnilo mami ih u smrt

Foto: pixabay.com

"Groblje ronilaca" - neodoljiva privlačnost plavih dubina mami ronioce u smrt

U kafićima grada Dahaba na Sinajskom poluostrvu u Egiptu svakodnevno se iznova ponavljala ista rečenica među brojnim zaljubljenicima u ronjenje: „Ako se to dogodilo Stivu, može se dogoditi bilo kome“.

U julu se 39-godišnji Stiven Kinan iz Dablina utopio dok je nadgledao ronjenje svetske rekorderke Alesije Zekini u slobodnom ronjenju (102 metara dubine).

Dok je pokušavala da pređe tzv. luk zloglasne Plave rupe koristeći se samo jednim dahom, 25-godišnja Italijanka je postala dezorijentisana.

Kinan je požurio da joj pomogne i vodio ju je do površine. Ona je uspela da se izvuče nepovređena, ali on se onesvestio. Pronađen je kako pluta licem prema dole, nekoliko stotina metara dalje.

Kinan je bio jedan od najboljih u svom poslu. Njegova smrt služi kao mračan podsetnik na verovatno jedno od najopasnijih mesta za ronjenje na svetu.

Bez javnih zapisa, teško je reći koliko je Plava rupa uzela ljudskih žrtava. Ronioci u Dahabu kažu da je taj podatak najmanje dvestotinak njih u poslednjih deset godina.

Jedan muškarac ne bavi se igrama pogađanja, a on je 53-godišnji Tarek Omar. Tehnički ronilac iz Dahaba počeo je da istražuje Plavu rupu 1992, fasciniran pričama o prokletstvu.

Za mnoge ronioce, spuštanje u rupu je ono što je za planinare penjanje na Kilimandžaro.
Omar je postao slavan kad je 1997. iz rupe izvukao tela Matina Garea i Konora O′Regana. Od tada je iz Plave rupe izvukao 20 tela, tako zarađujući mračni nadimak "sakupljač kostiju".

Na 56 metara dubine, zid stene nestaje, otkrivajući šupljikavi tunel dug 26 metara iz Plave rupe do dubokog okeana.

- Prekrasno je, čini se poput stajanja u podvodnoj katedrali. Problem je u tome što ronioci zarone pedesetak puta negde i misle da znaju sve, ali realno nisu spremni za tu dubinu i uslove - svedoči tamošnji instruktor ronjenja Aleks Hejes.

Što ronilac uđe dublje, veći je efekt na njegov organizam, a ta se narkoza često naziva "martini efektom". 

Uprkos upozorenjima i propisima od strane vlasti, ronioci hrle u Plavu rupu. Najpoznatiji smrtni slučaj dogodio se 2000. kad je instruktor ronjenja Jurij Lipski nestao. On je samostalno odlučio da zaroni, stigao je do dna, ali je tamo postao dezorijentiran.

Kad je shvatio da neće izroniti, skinuo je masku s kiseonikom i samo nestao. Kasnije je otkriveno da je sa sobom imao i video-kameru koja je bila pričvršćena za njegovu kacigu. Tako je nesrećni ronilac snimio sopstvenu tragediju.