"Da kucnem u drvo": Fraza koju redovno koristimo, a niko nema predstavu šta znači!

Autor:

Zabava

19.03.2020

07:47

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

"Da kucnem u drvo" je običaj čiji se nastanak vezuje se za naše paganske pretke jer su verovali da u drveću žive duhovi, a stabla su bila važan deo religioznih obreda.

RepublikaFoto: pixabay.com
Foto ilustracija

Prema jednoj teoriji, oni su kuckali po površini drveta i tako prizivali duhove iz stabla u pomoć.

Međutim, prema nekoj drugoj teoriji, kucanje o drvo je nastalo u Irskoj, gde su pagani kucanjem zahvaljivali vilenjaku na sreći koju su imali kad im je bila potrebna.

Neke grupe hrišćana su kucanjem u drvo prizivaju zaštitu Isusa Hrista, a svako drvo je bilo simbol krsta na kojem je on bio razapet.

 

 

Postoji i verzija da je kucanje o drvo povezano i sa stradanjem Jevreja u Španiji 1490.godine. Kada se Inkvizicija pod vođstvom ozloglašenog Tomasa Torkemade ustramila ka Jevrejima, oni su se krili u sinagogama koje su bile napravljene od drveta. 

Fraza "Da kucnem u drvo" koristi se u mnogim narodima:

  • U Iranu se to čini da bi se oterao baksuz – kada se kaže nešto lepo o nekome.
  • U Engleskoj se o drvo kuca kako bi se dusi pozvali u pomoć, dok Bugari kucaju o drvo zbog sujeverja, kako bi se zaštitili od zla, i to uglavnom kada čuju neke loše vesti.
  • U državama bivše SFRJ kuca se o drvo kada se priča o nečemu lepom – kako bi to tako i ostalo.
  • U Poljskoj i Rusiji se kuca o drvo kada se priča o nečemu lošem – da se otera ili kada se želi prizvati nešto dobro.
  • Italijani imaju malo drugačiji običaj. Oni dodiruju gvožđe kad sujeverna osoba vidi pogrebnika ili nešto drugo što asocira na smrt.

Kako bi se sakrio od neprijatelja, uplašeni begunac imao je samo jedan način – a to je da uđe u sinagogu. Međutim, pre toga moraju da na drvenim vratima otkuca šifru kako bi oni koji su unutra znali da je on "jedan od njih", a ne neprijatelj koji želi da ih ubije. Tako je kucanje o drvo spasilo mnogo života, pa je zbog toga razvijena i teorija da mi želimo tim činom da prizovemo sreću i spas.

 

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading