Otkriveni AJNŠTAJNOVI DNEVNICI u kojima je pisao ŠOKANTNE STVARI!

Foto: pixabay.com

Albert Ajnštajn

Istraživači su rekli da su bili šokirani tim otkrićem, posebno zato što je Ajnštajn kasnije bio poznat po svojoj humanosti i podršci borbi za građanska prava u SAD.

Godine 1956. je u jednom govoru označio rasizam kao "bolest belih ljudi", najavivši da ne namerava da ćuti o tome. Ranih dvadesetih godina poveo je svoju tadašnju ženu Elzu Ajnštajn na dugo putovanje. 

Posetili su Honkgkog i Singapur, dva puta nakratko bili u Kini i šest nedelja boravili u Japanu, gde je Ajnštajn držao predavanja. Takođe su proveli 12 dana u tadašnjoj Palestini pod britanskim mandatom.

Dnevnike sa putovanja po Dalekom istoku, Palestini i Španiji 1922-1923. (The Travel Diaries of Albert Einstein: The Far East, Palestinem,and Spain, 1922-1923) nedavno je objavio Prinston juniversiti pres (Princeton University Press).

– Oni su neka vrsta kontrasta javnom imidžu velike humanitarne ikone. Mislim da je prilično šokantno čitati ih i porediti sa njegovim javnim izjavama – izjavio je prevodilac dnevnika sa originalnog nemačkog na engleski Zeev Rozenkranc, dodavši da nisu bili namenjeni izdavanju.

– To su tupi i prljavi ljudi. Oni čak ni ne sede dok jedu, već čuče, kao da vrše nuždu – stoji u dnevnicima, a prenosi Dnevno.rs.

Ajnštajn je čak za kinesku decu napisao da "izgledaju glupa i bez duha". 

– Bilo bi šteta da Kinezi istisnu sve druge rase. Za one poput nas sama pomisao na to je neizrecivo turobna – ocenio je Ajnštajn, prenosi britanski list.

Međutim, odnos prema drugim azijskim narodima bio je drugačiji. Ajnštajn je mnogo više bio impresioniran Japancima, označivši ih kao “nerazmetljive, pristojne, sve u svemu jako dopadljive”.

Rozenkranc je izjavio da, iako su pogledi poput Ajnštajnovih u to vreme bili preovlađujući, ipak nisu bili univerzalni.

Doduše, Ajnštajn je to napisao mnogo pre nego što je video do čega rasizam može da dovede u nacističkoj Nemačkoj i pre nego što je iskusio rasizam protiv Afroamerikanca u SAD, gde se preselio 1933. godine.

Tridesetak godina nakon putovanja u Aziju njegova supruga je zapisala u dnevnicima da je odbio ponudu da postane predsednik Izraela.