Ujedinjena reakcija Zvezde i Partizana na saopštenje Sindikata "Nezavisnost"

Pandemija virusa SARS 2 KOV 19 je najveći svetski izazov nakon Drugog svetskog rata. Evropa je, sticajem okolnosti, razorno zahvaćena dejstvom ovog virusa a ogromne žrtve i štetu, koja će tek bivati procenjivana, trenutno podnose najsnažnije fudbalske zemlje: Italija, Španija, Engleska, Francuska i Nemačka. Otkazano je Evropsko fudbalsko prvenstvo. Ogromnu štetu trpe i drugi sportovi: otkazane su Olimpijske igre, tek drugi put u njihovoj modernoj istoriji kao i najveći teniski svetski turnir, Vimbldon.

Stanje u ovim državama koje, podsećamo, čine najveći i najdragoceniji deo evropskog fudbalskog mehanizma, kritično je i odraziće se u najvećoj meri na sposobnost prevladavanja i doslovno opstanka mnogih srednjeevropskih klubova, ne u manjoj meri i klubova na ovim prostorima.

Oholo je i neuko tvrditi da, u vreme kada je ceo svet odavno već globalno selo, naši klubovi ne treba da brinu budući da će šteta pogoditi samo neke “bogate evropske klubove koji imaju interes od TV prava”. Autor ovog saopštenja prenebregava da pogleda u prošlost i ustanovi kako su izgledali uslovi poslovanja i opstanka sportskih organizacija nakon velikih kriza a ovo je, nesumnjivo, jedna od tri najveće u poslednja dva veka. Prosečno inteligentan i informisan sportski radnik, a posebno predsednik Sindikata, trebalo bi da zna koliko će se ova pandemija odraziti na umanjenje iznosa transfera (sadašnje procene govore minimum 28 do 46 procenata), opšte likvidnosti klubova i opasnosti od proglašenja bankrota, što je već na pragu jednom nama dobro poznatom slovačkom klubu.

Svedoci smo javnih poziva klubovima Đanija Infantina, predsednika FIFA i Aleksandra Čeferina, predsednika UEFA za hitno smanjenje troškova poslovanja, najpre plata igračima, jer klubovi su i mnogo više od (samo) igrača. To su prepoznali u minhenskom Bajernu, mehengladbaškoj Borusiji i Barseloni pa su se njihovi igrači solidarno i javno odrekli dela svojih primanja kako bi ostali zaposleni mogli da budu koliko-toliko isplaćeni. Klub su i administrativni radnici, ekonomi, lekari i medicinsko osoblje, radnici na održavanju terena i brojni drugi.

Solidarnost je reč koja danas izaziva divljenje ali i neophodnost.

U naša dva kluba igrači imaju primanja znatno iznad prosečnih i u odbosu na ove ovih radnike i ostale građane Srbije. To je u redovnom stanju opravdano jer i njihova karijera traje kraće. Međutim, ovakva pošast zahteva vanredne mere i klubovi nastoje da solidarnošću opstanu. Sve mere će, naravno, biti usklađene sa pozitivnopravnim propisima Republike Srbije, u prvom redu sa Zakonom o sportu, Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.

Mirko Poledica, predsednik Sindikata, međutim, ima druge interese. Potpredsednici ovog Sindikata su advokati koji inače zastupaju profesionalne fudbalere. Ovakav belodani sukob interesa odgovara samo njemu: sukobljavajući igrače sa klubovima, nasuprot opštem interesu, on cilja ostvarenje svog ličnog sitnosopstveničkog interesa. Što više sporova igrača i klubova, misli Poledica, to više novca za njegovu privatnu kamarilu u koju je pretvorio jedno neophodno partnersko telo klubovima i igračima.

Mi duboko verujemo da naši fudbaleri, kao pravi sportisti, koji bitke vojuju na sportskom terenu, imaju osećaj za pravdu i pravičnost, za solidarnost u najtežem vremenu.
Čovečanstvo može opstati samo solidarno a ne u skladu sa privatnim Poledicinim namerama i uvlačenjem igrača u sukobe sa njihovim klubovima.

Stojimo čvrsto na stanovištu da samo zajedno možemo opstati i da klubovi i igrači moraju iskazati jedinstvo i solidarnost u ovom teškom vremenu po celu našu zemlju i sve njene građane - stoji u zajedničkom saopštenju Zvezde i Partizana.