MILIVOJEVIĆ I MATIĆ JEDNOGLASNI: Dotakli smo dno, urušen je ceo sistem, PROMENE su neophodne!

Foto: Starsport

Nemanja Matić i Luka Milivojević

Milivojević i Matić su dali intervjuu za Sport Klub u kojem su kritikovali FSS i zatražili hitne promene u rukovodstvu našeg saveza.

- Mnogo teška odluka za mene. Nećkao sam se duži vremenski period. Ubedljivo najveća čast koja postoji u fudbalu je igrati za svoju zemlju, obradovati svoj narod. Ne postoji lepši osećaj. Vratiti se u svoju zemlju, igrati pred svojom publikom, svojim ljudima, svojom porodicom. Još ako uspeš da nešto postigneš, kao što smo mi uspeli plasmanom na Svetsko prvenstvo – taj osećaj nema cenu. Ja sam došao u situaciju da se u 29. godini oprostim od reprezentacije, rekao sam šta me je nateralo na tu odluku. Stojim iza toga. Krivim sebe što ranije nisam doneo tu odluku jer sam namučio sebe u nekom periodu zarad nečega za šta sam verovao da će biti bolje, da će se desiti neke promene. U jednom trenutku sam praktično odustao, ali sam na nagovor saigrača i nekih ljudi oko tima opet ostao. Da me neko ne shvati pogrešno, to nije zato što sam ja mnogo bitan i bez mene se ne može, već zato što mi je povređena čast. Dao sam sve od sebe, probao sam nekoliko puta da pređem preko svega, prvi put u životu sam išao protiv sebe zarad nečega. Jednostavno, ništa se ne menja. Mnogo stvari sam video koje nisu bile fudbalske. Treba mi toliko vremena da ispričam sve što sam video. Mislim da je i dva sata malo - rekao je Milivojević.

Kapiten Kristal Palasa je ogorčen na ljude iz FSS.

- Verovao sam da će biti bolje. Ti ljudi iz rukovodstva, privatno me baš briga za njih. Ali kao fudbalski radnici su toliko toga lošeg doneli, ne samo nama igračima, već ceo sistem je urušen. Došli smo u situaciju da nam se nijedna reprezentacija nije kvalifikovala na neko takmičenje prošle godine. To je konstantno urušavanje jednog sistema. Mi smo jedna od najtalentovanijih nacija na svetu, izvozimo mnogo igrača, u mlađim kategorijama smo uvek bili u vrhu. Mislim da svako treba da snosi posledice za ono što radi. To što ovi rade nema veze sa fudbalom!

Milivojević je i objasnio šta se sve zbivalo u reprezentaciji tokom smene Slavoljuba Muslina posle izborenog plasmana na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Foto: Starsport

- Mislim da smo mi igrači najveći krivci za to što se kasnije dešavalo. U to sam ubeđen. Bio je trenutak kada je smenjen selektor Muslin. Kokeza je nakon meča sa Austrijom pričao sa tri najiskusnija igrača o smeni selektora. Mi kao ekipa za to nismo znali. Kada je došlo do smene, ja sam lično zvao Ivanovića i Matića i rekao: 'Ljudi, hajde da probamo da spasimo trenera! Odlazi nam trener na pravdi boga'. Rekli su mi da je već smenjen. Odogovorio sam: 'Nije smenjen ako mi nešto uradimo'. Čovek nas je odveo na Svetsko prvenstvo. Ko nije za selektora?! Svi igrači su bili za selektora. Potpišemo se svi i kažemo: Ako nam oterate selektora, mi nećemo igrati za reprezentaciju. Ali da svako stane iza svog potpisa. Da smo to uradili i istupili kao grupa, oni nam ne bi mogli ništa! Hoćete da idete na Svetsko prvenstvo? OK, idete bez nas 17 ili 18! Nije realno da nam oterate trenera sa kojim smo živeli dve godine. Kada je bilo najpotrebnije, nismo bili tim. Zato smo ispaštali kasnije. Ja sam najviše ispaštao. Nisam imao javnu podršku svojih saigrača u borbi koju sam vodio. Niko od nas igrača ne veruje da možemo sami da smenimo rukovodstvo. To nije naš deo posla.

Pored Milivojevića slično mišljenje ima i Nemanja Matić, kome ne pada napamet da se vraća u fudbalsku reprezentaciju Srbije.

Foto: Starsport

- Rekao sam da sam reprezentativnu karijeru završio. Na moju žalost, nije izgledalo kako sam zamislio. Očekivao sam da će drugačije da bude, uvek sam davao celog sebe za državni tim, ali dobro, možda sam rođen u pogrešno vreme, možda sam igrao fudbal u Srbiji u pogrešno vreme. U ovom trenutku ja nisam bitan za srpski fudbal. Srbija ima mnogo većih problema što se tiče sporta i fudbala nego što sam to ja. Svakako, ukoliko na čelo dođu ljudi za koje mislim da su dostojni te funkcije, da će raditi pošteno i da će vratiti poštenje u fudbal, spreman sam da pomognem na bilo koji način. Da li savetima, ili kao funkcioner ili neki trener u budućnosti, bilo šta, ja sam tu za svoju zemlju. Drugu zemlju nemam, a kao fudbaler je kraj.

Matić i dalje stoji pri stavu da je najbolje rešenje za spas srpskog fudbala dolazak Nemanje Vidića na čelo Saveza.

- Moj stav se nije promenio. Nisam eksplodirao jedan dan i uzeo i napisao pismo. Ne, ja sam razmislio dobro šta da napišem. Mislim da je dolazak Nemanje Vidića ispravno rešenje. Ima fudbalskih ljudi koji bi sigurno pomogli sprskom fudbalu. Mislim da je Vidić pravo rešenje. On je čovek koji ima stav, čovek sa integritetom, on ne bi svoje ime potrošio tek tako. Pretpostavljam da bi se vratio samo kada bi mu se dozvolilo da radi kako on misli, profesionalno, pošteno. Verujem da bi to poštenje mogao da vrat u naš fudbal, a to je ono što nam za početak nedostaje. Dotakli smo dno, plivamo u mulju i pošteni ljudi tu nemaju šta da traže. Krajnje je vreme da se nešto uradi.

Prema njegovom mišljenju najveći problem srpskog fudbala nije reprezentacija...

- Ako ljudi u Srbiji, fudbalski ili nefudbalski, koji se trenutno pitaju, iole žele dobro našem fudbalu, ako ne misle samo na svoje džepove, onda će prepustiti fudbaskim ljudima da vode ono što najbolje znaju. Ne mogu da se mešam u medicinu jer nemam pojma o tome, ne mogu da budem pekar, ali što se tiče fudbala tu i te kako mogu da pomognem, da dam savet jer znam kako treba da se postavi sistem koji će da funckioniše na najbolji mogući način. Ljudi se zavaravaju kada misle da je naš reprezentativni fudbal u problemu. Tačno je da se nismo plasirali na Evropsko prvenstvo, ali to nije najveći problem. Imamo mnogo veći problem, a to je domaći fudbal, to je omladinski fudbal koji je takođe na dnu, sve manje igrača imamo na vrhunskom nivou. To treba da nas brine. Liga koja je takva kakva je, mnogo je priča da ima i nameštenih utakmica.. Žao mi je što uopšte moram da pričam o tome. Neki ljudi su se javili i tvrde da čak imaju i dokaze o tome i niko ne reaguje. U normalnim sredinama za deset dana sve bi se rešilo. Ljudi koji su se bavili nečasnim radnjama bi završili tamo gde treba da završe.