"ORLOVI" DOBILI NEOČEKIVANO POJAČANJE: Sin Albanke postaje REPREZENTATIVAC SRBIJE

Foto: Starsport

Fudbalska reprezentacija Srbije

Fudbaler Monaka Dejan Kuzmanović potvrdio je da će nastupati za reprezentaciju Srbije.

 

Klub iz Kneževine potvrdio je da je momak rođen u Lionu dobio poziv da zaigra za U17 selekciju “orlova” u prijateljskim mečevima sa Bosnom i Hercegovinom 20. i 22. aprila u Zenici.

Mladić, koji je primarno štoper a može da pokriva i poziciju desnog beka, ima prilično zanimljivu životnu priču.

Rođen je u Lionu, ne samo on već i njegov otac, Srbin. Majka mu je Albanka, ali ljubav ne zna za nacionalnost. Mada je Kuzmanović uvek znao da hoće da igra samo za Srbiju.

- I baba i deda su mi Srbi, a otac je rođen u Francuskoj, kao i ja. Odrastao sam sa roditeljima iz različitih kultura i zemalja. U krvi sam ipak Srbin, iako sam odrastao kao Francuz. Ponosan sam na svoje korene i bila bi mi čast da nastupam za Srbiju - govorio je Kuzmanović za Monakov sajt, kako prenosi Mozzart Sport, još kada je prvi put dobio poziv sa Terazija.

 

 

A čime je zaslužio taj poziv objašnjava Manu Dos Santos, njegov trener u Monakovoj U17 selekciji:

- On je neko ko zaista voli da brani. Njegov prvi kvalitet je duel igra. I baš na tome mora najviše da radi, jer toliko voli duel da mora da ovlada svojim intervencijama. Jer to što on ima je retkost u današnjem fudbalu. Ima mnogo defanzivaca koji se oslanjaju samo na anticipaciju, na oduzetu loptu, ali nemaju tu ravnotežu, ni snagu u duelu sa protivnikom. To je Kuzmanovićev kvalitet. Ali naravno ima prostora za napredak, taktički, u igri, u postavljanju.

Duel igra je, dakle, najveći Kuzmanovićev kvalitet i u Monaku su odavno svesni da je to posledica njegovog balkanskog temperamenta. Toliko izraženog da ga je nekad teško kontrolisati.

- Za Slovene često kažu da su vrele krvi. Takav je i moj temperament od malih nogu. Prihvatam samo pobede, ne dozvoljavam sebi da pružim išta manje od onog najboljeg - decidiran je Kuzmanović.

Priznaje ipak da nije uvek bio takav. Isprva čak nije ni voleo fudbal, ali ga je otac odveo u Viljerban, predgrađe Liona, i klub AS Tonkin. Tamo je zavoleo “bubamaru”.

 

- Bio sam prilično stidljiva osoba, zatvoren u sebe. Previše stidljiv. Ali promenio sam se. Sada sam borac - kaže Dejan i dodaje da je “i morao”, pošto je već sa 13 godina otišao u omladinsku akademiju Dižona:

- Sa 13 godina sam se osamostalio. Zaista sam rano otišao iz kuće. Morao sam da sazrim. Te godine su me formirale kao ličnost.

Sada samo sanja dan kada će postati profesionalni fudbaler.

- Od današnjih igrača uzor mi je Serhio Ramos, ali pre njega – Nemanja Vidić. Pre svega jer je Srbin kao i ja. To su defanzivci jaki u duelima, čisti. Pride su tehnički sjajni, lideri njihovih timova i na terenu i u svlačionici - iskren je Kuzmanović.