GENIJE SAM I ODVEŠĆU SVOJU BANDU U KATAR! Dragan Stojković Piksi OBEĆAO plasman na Mundijal!

Foto: ST/Vladimir Lukić

Dragan Stojković

Selektor fudbalske reprezentacije objasnio nam je konkretno kako je uspeo da od grupe koja je delovala pogubljeno nakon poraza od Škotske u baražu za Evropsko prvenstvo napravi grupu koja je učinila da narod ponovo bude ponosan na nacionalni tim, kako su tekli pregovori sa FSS pre njegovog dolaska na klupu, kao i o trenutnom stanju u srpskom fudbalu.

Kako ste uspeli za kratko vreme da podignete ekipu i napravite tim koji pobeđuje i, uz to, igra lep i moderan fudbal?

- Nemam pojma, valjda sam genije. Nisam se spremao za sastanke s igračima. Jedva sam čekao da dođe dan da se vidim s njima. Dosadno je, bre, bilo. Gledaš utakmice, zapisuješ, analiziraš. Ali to je dosadno. Bili su mi potrebni igrači, ljudi. Kad je došlo do sastanka, bilo je kako je bilo. Inspiracija u meni je eksplodirala. Uspeo sam da ih ubedim da mi veruju. Ako ja verujem, nemate drugi izbor nego da mi verujete. Ko ne veruje, vrata su tamo, mogu i da ih otvorim ja lično. Da se pozdravimo i to je to.

Sve to je prepoznala i publika.

- Igranje za reprezentaciju nije zakonski obavezujuća, nije pod moranjem. Promenili smo način razmišljanja, ponašanja u sistemu, u igri. Pokazali su inteligenciju momci. Fudbalsku, ne govorim o ovoj drugoj. Drago mi je da je narod to prepoznao. Mi igramo zbog njega. Ljudi vide šta se dešava na terenu, to ne smemo da izgubimo.

Sjajnu atmosferu u ekipi podstakla je i igrica mafija, koju igrači obožavaju. Odigrate li koju s njima?

- Ma nemam pojma šta rade. Vidim da se deru tamo, da viču, skaču. Ako ih to zadovoljava, super. Bolje to nego da rade neke druge stvari. Oni kažu da ih to smiruje. Mada ime igrice nije baš lep, ali ajde.

Jesu li oni vaša mafija?

- Ja sam rekao da su oni jedna banda. Dobro organizovana banda, koja se ne boji nikoga. Biće oni tek banda. Ovo je samo početak.

Foto: Srpski telegraf/Vladimir Lukić

Igrači vam veruju, narod takođe. Da vam verujemo da ćemo igrati u Kataru?

- Bitno je da mi veruju igrači. A vi morate da verujete, nemate drugi izbor. Optimizam i verovanje da ćemo biti tamo niko ne može da mi oduzme. To je ono što želim da usadim igračima u njihovu moždanu centralu. Ne znam kakav će biti rezultat, ne mogu da ga programiram. On dolazi kao posledica rada, požrtvovanja. Ekipa koju želim je ona koja će da se bori, da trči i da ispunjava moje zahteve. Ja sam taj koji pravi strategiju, ono što želim oni moraju da pokažu na terenu.

Vaše ime pominjalo se godinama kad je reč o selektorskoj funkciji. Što smo vas ovoliko dugo čekali?

- Pa morali ste da me čekate. Prvo, bilo je razgovora u tom vremenskom periodu, ali ja sam bio zauzet, pod ugovorima. A čije ime da se pominje? Normalno da se moje ime pominjalo. Igrao sam fudbal 20 godina, bio reprezentativac, ali nije bilo realno u tom nekom periodu.

 Šta je konkretno bio problem u poslednjim mesecima?

- Novac, bre, pa novac. Ne novac sa strane saveza, nego obaveze Gvangžua prema meni, koje su bile baš velike. Da opraštam tako nešto, to ne bi bilo pametno s moje strane. To je bila kočnica. Ali od prvog dana sam rekao da samo treba da budemo strpljivi. Sa Markom Pantelićem sam pričao, rekao mi je da me savez želi. Dvaput sam se video sa Slavišom Kokezom, nije bilo nikakvih nesuglasica. Rekao sam da želim, ali da se neke stvari reše.

Foto: Starsport

Da zahvalimo Škotima što ste danas selektor?

- Da, stvari su se desilo tako kako su se desile. Ja bih više voleo da nisam selektor, a da je reprezentacija otišla na Evropsko prvenstvo. Ima vremena, bio bih za koju godinu. Ne treba zahvaljivati nikome, to je sport. Imali smo gorko iskustvo, ali posle toga je došla promena.

Gužva u napadu gde su Mitrović, Vlahović i Jović možda najbolje govori o odnosima u ekipi. Među njima nema sujete.

- Poruka koju sam igračima dao je bila ta da na sve računam i da nema startera i nema rezervi. Biće neko i na tribinama, ali to ne znači da nisu cenjeni. Uspeo sam da ih ujedinim, zato su me valjda i birali. Uspeo sam zato što koristim mozak, ne koristim telefonske pozive. Ima i do socijalne inteligencije.

Da li je posredi vojnička disciplina ili ne?

- Rekao sam im da živim isti život, kao i oni, i da mi ništa nije strano. Nikad od mene neće čuti: "Ej, kad sam ja..." Pa čak neće čuti ni da sam igrao fudbal. Ali sam isto bio jasan da sam sve to što oni prolaze ja prošao i da ih razumem. I da mi ne pada na pamet da im otimam telefone, da ih teram da idu u 11 u krevet, da mi ne pada na pamet da ih jurim po sobama da vidim da li spavaju. Da budu opušteni i da poštuju neke stvari. Da ne kasniš na trening, da ne praviš neke nenormalne stvari koje remete taj kolektiv. Vojna disciplina ne. Živimo u modernom vremenu.

Je li odbrana kolateral stila igre koji forsirate? Kako da sačuvamo mrežu?

- Neka bude svaki put da ga primimo, pa da okrenemo sa tri komada. Irskoj smo poklonili drugi gol. Da je bilo 3:1, 4:1 bolji bi utisak bio. Pobeda je pobeda, bilo je lepo drugo poluvreme. Protiv Portugala nam najniži igrač dao dva gola. Nadam se da se to neće ponavljati. Moramo da budemo obazriviji i fokusiraniji. Ali posle dva odrađena treninga, ovo je odlično. Ali lopta mora da ide napred, da se igra napadački fudbal. Gol više i pobeda, ja to tako vidim. Koliko vidim, to se i narodu sviđa.

Dakle, napad, pa sve ostalo?

- Želim da kroz igru dolazimo do rezultata. Da se nadmećemo sa jačima od sebe. Da budemo takmičarski raspoloženi. Da shvatimo šta treba da radimo na terenu. Individualni kvaliteti da se podrede kolektivnom duhu. Patriotizam je bitan. Slušaš himnu, gledaš zastavu, nosiš taj grb na dresu. To je sve nešto što ne može da se zaobiđe. Kad dođeš tu, da znaš zbog čega si došao. Ne bojim se ni većih ni boljih ni jačih timova. Protivnik me ne zanima, ne znam kako će stručnjaci koji vole da pametuju to da protumače.

Jeste li za povratak publike na stadione?

- Apsolutno sam za to da se publika vrati na stadion, ali to zavisi od viših državnih instanci. Imunizacija društva ide u dobrom smeru i treba pohvaliti ljude koji su učestvovali u celoj priči. Tajming i reakcija sa vakcinama, tim ljudima treba da se skine kapa. Svaka im čast da su uspeli da zaštite naše društvo.

Koju ste vakcinu primili?

- Ne mogu da kažem, za mene su sve vakcine dobre. To je jedini put ka pobedi virusa. Vakcina je spasla čovečanstvo, mislim da će i ovog puta biti delotvorna. Preporučio bih svima koji razmišljaju i nisu se odlučili da urade to. To je jedini način da se odupremo ozbiljnom virusu.

Da li ste se čuli sa Arsenom Vengerom otkad ste postali selektor?

- Nisam se čuo sa Vengerom. Ali razmenili smo dosta poruka, to je moderno danas. Oni mišići, bravo, to je to. Svaka čast. Nije samo Venger, dobijao sam komentare iz svih krajeva sveta. Očekivali su da nas Portugal bije 5:0 valjda, pa im je sve bilo vau. Ja kažem: "Da, bre, ljudi, ali nerešeno. Ja sam hteo da ih tučem." Imali smo ih da ih dobijemo.

Ko vam je još čestitao?

- Mišel Platini, Žan-Pjer Berne, bivši gensek Marselja. Mnogo prijatelja iz Marselja i Pariza. Italijani, Španci, Kinezi, o Japancima da ne pričam.

 

 

A od bivših selektora?

- Krstajić. Krle me je zvao i poslao poruku. Što ne znači da i ovim drugima nije drago.

Treba li Superliga da se smanji?

- Smanjiće se, treba da se smanji. Ovo je napravljeno zbog KOVID situacije i svega. Svi shvataju da mora da se smanji broj klubova. Dvadeset je mnogo, 18 je mnogo, 16 može za jednu sezonu da zadovolji, ali treba ići još niže. Ne treba da se bojimo eksperimenata. Tražimo bolje rešenje. Da bi ličilo na nešto. Nije tragedija i ako bude 10 klubova. Prema mom mišljenju, treba ići na 12 klubova, ali to nije na meni. Opet će se Zvezda i Partizan boriti za titulu, a treći će biti 25 bodova iza.

Ko osvaja Ligu šampiona?

- Pariz je napravio veliku stvar. Izbacili su oslabljeni Bajern. Prošle godine su igrali finale. Malo je bezveze i sve ovo sa neutralnim terenima zbog KOVID mera. Real - Pariz finale. Prema mom mišljenju. Mada, i Siti je odradio Premijer ligu maestralno. Ali Pariz je bio blizu u finalu s Bajernom, Mbape je promašio što se ne promašuje. Mnogo milijardi je uloženo, Arapi su dali velike pare. I Gvardiola je potrošio milijardu i po.

Foto: Starsport Imam veliki TV na kom sam gledao derbi Zašto niste bili na večitom derbiju? - Lepše mi je da gledam na televiziji. Mogu lepše da vidim na televiziji. Imam veliki TV kod kuće. Gledao sam pažljivo. Potvrda titule Zvezdine, to je i Stanojević izjavio. Partizan bolji u prvom, Zvezda u drugom. Kvalitet fudbala? Može to mnogo bolje. Ali nije moje da ocenjujem. To je pitanje za Stanojevića i Stankovića. Kako tumačite izjave Vladimira Stojkovića, koji vas je pozvao da vidite i igrače Partizana? - Vlada voli da se šali. Ja mislim da je on to u šali rekao. On zna da to nije njegov posao. On je igrač jednog tima, onda bi tako i iz Zvezde trebalo da me pozivaju. Verujem da je u šali. Na osnovu onog što ste videli, ima li još neki kandidat za tim iz Zvezde i Partizana? - Pa na osnovu onog što sam video, teško. Ima veći kvalitet grupa igrača koja je sad u reprezentaciji.

Foto: Starsport Pred utakmice gledam Diskaveri Kako provodite vreme sami sa sobom? - Imam jednu fotelju. I tu se uvalim. I prija mi taj mir. Ništa nije specijalno. Ali obično je, gledam u tačku, koncentrisan sam. To je neka vrsta meditacije. Kao da si mrtav, ali spokojstvo ti donosi mir u duši. To svaki čovek ima u sebi i svaki čovek bi mogao da iskulira tih 15 minuta. Bez drugih, bez telefona, bez druge energije u tom prostoru. A pred utakmice? - Kad sedimo u kancelariji, odu pomoćnici i ostanem sam. Desetak minuta sam sam sa sobom, to mi prija. Gledam Diskaveri na televiziji. Gledam to i to me strašno opušta. Voleo sam to kao mali, a i sad kao mator čovek gledam to. To mi je omiljeno, Nacionalna geografija ili Diskaveri. Tim ljudima treba dati Nobelovu nagradu. To šta snime, kako snime. Čekaju po četiri meseca za jedan kadar. Da bi nama pokazali kako taj svet živi, kako se bori. To me strašno opušta. Ne film, ne utakmica, samo životinje.