TRIJUMF MILIJARDI NAD FUDBALOM! Da li će petro dolari i tajkunske pare PREGAZITI TRADICIJU?
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Da li smo svedoci momenta u kom novac preuzima prevlast nad znanjem, sistemom, tradicijom i magijom igre na travnatom tepihu?
Vilijam Šekspir je imao izreku da je "novac ključ koji otvara sva vrata". Koliko god se trudili da ne ispadamo materijalisti, neosporno je da nam je bitan, a to koliko smo ogrezli u pohlepi za njim i kako baratamo istim je već deo našeg karaktera.
Da se ne lažemo, u modernoj istoriji fudbala svaki klub koji misli na veliki uspeh mora da ima jaku finansijsku potporu. Neke "pepeljuge" koje su na timski duh, znanje trenera, borbenost, kvalitet mladih igrača, a budućih superzvezda, dolazile do trofeja i uspeha su osveženje za sve sportske sladokusce. S druge strane, neizmerno bogatstvo je uzaludno, ako nema strpljenja, vere, plana i organizacije koja će to ispratiti. Mnogi fudbaleri se polakome "lakom lovom" na Bliskom istoku i posle se hvataju za glavu kada krenu dugovi, pa slede tužbe, sudovi, advokati, mediji, sastanci,...
U polufinalu Lige šampiona imamo tri tima okarakterisana kao vrhunac skorojevićkog ulaganja novih kategorija bogataša na globalnom tržištu. Mnogi su pokušavali da ih iskopiraju, ali neuspšeno i tako smo dobili razne Černomorece, Ludogorece, Anžije i ostale Šerife. Onaj jedan preostali, najtrofejniji, takođe je gradio svoju reputaciju u 21. veku kroz kredite i nezadrživo trošenje na svakog ko je najveće ime, a da ne igra u njihovim redovima.
Mančester Siti, Pari sen Žermen i Čelsi ne mogu da se podiče generacijama koje su dominirale evropskim fudbalom i nacionalnim ligama tokom formativnih godina. Crvena zvezda, Steaua, Panatinaikos, Partizan, Dinamo Kijev, Anderleht, Hamburg, Seltik imali su više povoda da hodaju uspravne glave među predstavnicima elite "starog kontinetna"nego tri tima okosnice ovog teksta. Kako to biva, novo doba dobilo je nove junake, nove nosioce trendova koji kreiraju našu svakodnevicu. I imaju puno pravo na to. Isto tako i iskreni zaljubljenici u fudbal imaju pravo da ih ne podnose. Para vrti gde burgija neće.
Foto: Tanjug/AP
Čelsi
Pojava Romana Abramoviča je unela revoluciju u svetski fudbal. Čovek koji je po legendi preporučio Vladimir Putina Borisu Jeljcinu, te zatim Dimitrija Medvedeva za Putinovog naslednika je bio pravo otkrovenje. Ruski milijarder iz zabiti Čukotke 12 godina od raspada SSSR-a uzima klub usred Londona gordim Englezima i od njega pravi neizostavnog člana vrha tabele Premijer lige. Kad se kaže "ruski tajkun", Roman je prva asocijacija.
Prošlo je 17 godina od Abramovičevog dolaska na Stamford bridž da se i naviklo na način Čelsijevog poslovanja. Start sredinom 2000-ih je bio moćan sa titulama, naročito dolaskom Žozea Murinja koji je potrošene milione pretočio u titule i finale Lige šampiona. U sezoni 2005/06. je "iskeširano" čak 165 miliona dolara, svota koja nije mogla da se varti čak do 2010. godine.
Foto: Tanjug/AP
Nus-pojava jesu česte smene trenera kao na traci. Slovenski temperament je nezadrživ. No, uvek su tu trofeji na evropskoj i domaćoj sceni da sedativno deluju na nervni sistem čoveka sa 12.9 milijardi dolara na svom računu (podaci iz 2019). I naravno, kao kruna, Liga šampiona u 2012/13.
Trenutni tim "plavaca" nije ni izbliza opasan po imenima kao oni raniji. Zabrane transfera usled finansijskih malverzacija navele su klub da se okrene mladim naraštajima i kvalitetnim, ali nešto jeftinijim igračima. Timo Verner i Kaj Haverc nisu opravdali ulaganja posle finansijskog oporavka, ali se pronašao način da se dođe do polufinala Lige šampiona posle sedam godina.
Troškovi na transfere u tom periodu (u evrima): 2003/04 - 169.00.000 (#1) 2004/05 - 166.000.000 (#1) 2005/06 - 91.500.000 (#1) 2006/07 - 88.980.000 (#2) 2007/08 - 59.000.000 (#12) 2008/09 - 30.500.000 (#30) 2009/10 - 30.000.000 (#22) 201011 - 121.500.000 (#2) 2011/12 - 96.450.000 (#3) 2012/13 - 109.700.000 (#2) 2013/14 - 130.350.000 (#4) 2014/15 - 137.700.000 (#5) 2015/16 - 96.500.000 (#13) 2016/17 - 132.800.000 (#6) 2017/18 - 260.500.000 (#3) 2018/19 - 208.800.000 (#2) 2019/20 - 45.000.000 (#53) 2020/21 - 247.200.000 (#1) Ukupno: 2.721.980.000 evra |
Mančester Siti
"U Mančesteru postoji još jedan tim osim Junajteda?", zvučalo bi pitanje osobe koja prati sport samo kad čeka vremensku prognozu na TV dnevniku. Dok ceo zapadni svet pada u očaj tokom ekonomske krize, svetlo-plavima se dešava presudni momenat u istoriji. Dolazi kofer iz Abu Dabija sa 210.000.000 funti naftnog novca, sa sve kraljevskom mašnom uvezan.
Šeik Mensur bin Zajed, član kraljevske porodice u UAE investira do tada neslućene sume u klub. Izgrađuje se "Etihad" stadion, dovode se skupi plaćenici, neki čak iz najokorelijih rivala, nemoćni pred opijajućim zvukom otvaranja kase u unutrašnjem uhu.
Foto: Tanjug/AP
Gol Kuna Aguera u poslednjem napadu u sezoni 2012/2013. dao je legitimitet da se konstatnim neizmernim trošenjem može promeniti istorijski narativ. Prosjak postaje princ. Nekoliko godina kasnije dolazi Pep Gvardiola u Siti, Aleks Ferguson u međuvremenu napušta Junajted, Jirgen Klop se tek uigrava sa Liverpulom, dok "građani" upisuju rekorde nepobedivosti. Ipak, ostaje samo jedan cilj - Liga šampiona. Gvardioli se gleda u kalendar i sat. Nestrpljenje raste. Ono što se ne može osporiti jeste da Siti svakako ima filozofiju igre (omogućenu dovođenjem igrača po želji), da ne nagomilavaju kao što su činili na početku. Legija stranaca u rukama izuzetnog fudbalskog alhemičara.
Troškovi na transfere u tom periodu: 2008/09 - 157.000.000 (#1) 2009/10 - 147.300.000 (#2) 2010/11 - 183.610.000 (#1) 2011/12 - 91.050.000 (#5) 2012/13 - 61.950.000 (#11) 2013/14 - 115.500.000 (#6) 2014/15 - 102.800.000 (#8) 2015/16 - 208.200.000 (#1) 2016/17 - 215.000.000 (#1) 2017/18 - 317.500.000 (#2) 2018/19 - 78.590.000 (#26) 2019/20 - 159.520.000 (#11) 2020/21 - 177.800.000 (#2) Ukupno: 4.695.520.000 |
Pari sen Žermen
I Pariz Arape za trku ima. Samo što su ovi iz Katra. Ima li blistavijeg momenta nego da "gradu svetlosti" podariš pravaka Lige šampiona? Postaješ "hadžija" zanavek. "Qatar Sports Investments" postavio je nove standarde što se tiče ulaganja u superzvezde. Krenulo je sa Zlatanom Ibrahimovićem, Tijagom Silvom, Dejvid Bekam je prošetao kopačke na "Parku prinčeva", da bi došli do ere Nejmara, Kilijana Mbapea, Anhela Di Marije, Kejlora Navasa,... PSŽ ima vrlo vernu navijačku bazu, omasovljenu pomodarcima koji kupuju Nejmarove i Mbapeove dresove. Nije više ni do igrača, dres PSŽ-a je postao oličenje svetlucavog glamura, kao nekad Lejkersa.
Foto: Tanjug/AP
Problem za razliku od Sitija je što Parižani kupuju na osnovu trenda i popularnosti igrača, više nego timskih potreba. U stilu "Galaktikosa" Real Madrida. Halapljivo i često nesistemski, logikom da će se vrhunski igrači svakako nekako snaći zajedno. To prolazi za rukom u Ligi 1 gde su u poslednjih osam godina uzeli sedam titula. Nejmar je postao treći najbolji igrač na svetu posle Ronalda i Mesija, Mbape najpopularniji igrač tinejdžer na svetu.
Pod palicom Tomasa Tuhela, sadašnjeg menadžera Čelsija, došli su do finala Lige šampiona prošle godine, što je najveći uspeh za 50 godina kluba. Osvetili su se Bajernu u četvrtfinalu za poraz u Lisabonu, ostaje da se vidi mogu li da mentalno budu dovoljno jaki da prebrode rivale ili će ostati upisani kao tim kome uvek ono mali fali.
|
Troškovi na transfere u tom periodu: 2011/12 - 107.100.000 (#1) 2012/13 - 151.000.000 (#1) 2013/14 - 135.900.000 (#3) 2014/15 - 49.500.000 (#16) 2015/16 - 116.100.000 (#7) 2016/17 - 134.500.000 (#5) 2017/18 - 238.000.000 (#4) 2018/19 - 227.000.000 (#2) 2019/20 - 95.000.000 (#26) 2020/21 - 160.000.000 (#25) Ukupno: 2.773.100.000 |
Četvrti ostaje Real Madrid, koji je odavno ožalio odlazak Kristijana Ronalda, otarasio se Gareta Bejla, ali veterani poput Benzeme, Modrića, Krosa, Ramosa i dalje nisu rekli svoju poslednju reč. "Kraljevski klub" je školski primer stihijskog trošenja novca. Prvi "Galaktitkosi" su imali najlepše vrhunce i najužasnije padove. Drugi "Galaktikosi" su bili mašina za mlevenje mesa na dugogodišnjem nivou kakva dugo nije viđena. Sve su to krediti omogućili, Florentino Perez sredio, a trofeji pozlatili.
Došlo je do ogromnom raslojavanja u svetskom fudbalu. Priča se o zatvorenoj ligi najbogatijih, uveliko su pokrenute ideje za formiranjem takmičenja samo za najmoćnije. Klubovi se dele na proizvođače i potrošače. Da budemo fer, svako ko dođe do najpoželjnijeg, "ušatog" trofeja je uložio gotovo čitav život kako bi ga se domogao. Problem je u tome što se gubi mogućnost iznenađenja, izjednačenosti, nego moraš da si "bolesno" bogat kako bi pomislio da budeš glavni pretendent za tron.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)