TATA, UMREĆU TI AKO ODEM U ZVEZDU: Nađ EKSKLUZIVNO otkrio najveću STRAHOTU iz mladosti! (VIDEO)

Foto: Starsport

Lopta može da prođe, ali igrač ne, eto takav je bio Albert Nađ (48) na terenu. Nekadašnji reprezentativac naše zemlje i legenda Partizana, a sadašnji trener Teleoptika otkrio je u intervjuu za Srpski telegraf nepoznat detalj da je kao klinac odbio Crvenu zvezdu iako su mu nudili kule i gradove. Pričao nam je bivši defanzivni vezista i o mnogim anegdotama, preko crno-belih do dresa nacionalnog tima.

*Da li ste imali ponuda pre Partizanove?

- Jesam. Kada sam bio u kadetima Teleoptika, sedam dana pre ljudi iz Partizana došli su predstavnici Crvene zvezde posle naše utakmice s njima. Vojkan Melić, tadašnji direktor omladinske škole crveno-belih, i Žota Antonijević, trener te generacije, razgovarali su s mojim pokojnim ocem i sa mnom. Odmah sam rekao da navijam za Partizan, ali su se oni tešili rečima: "Nema veze, mnogi su kod nas prešli da navijaju za Zvezdu".

*Šta se, na kraju, desilo?

- Nudili su mi kule i gradove, da me vode na turnire u Francusku i Italiju, a ja dalje od Zemuna nisam otišao. Na kraju sam počeo da plačem, kleknuo pred oca i rekao mu da neću da idem u Zvezdu, a ako odem, umreću. A moj tata ustane i kaže: "Sreća mog deteta je najbitnija". Posle je došao Partizan i ostalo je istorija.

*Koga biste izdvojili od trenera u karijeri?

- Luisa Aragonesa na prvom mestu. Radio sam i s Tumbakovićem, Boškovim, Živadinovićem, Santračem. Na kraju krajeva, igrao sam i s velikim igračima i od svakog si mogao nešto da naučiš. Tu je bio i Lotar Mateus, koji nas je neverovatno fizički pripremio, vladala je nemačka disciplina.

Foto: Starsport

*Ko je najbolji saigrač s kojim ste igrali?

- Dragan Ćirić, bez premca. Mogao je mnogo više da uradi tokom karijere, ali otišao je u Barselonu, gde je pritisak bio svakog momenta. Kada govorimo o reprezentaciji, to je sigurno Dragan Stojković Piksi. On je najbolji u istoriji bivše, sadašnje, a možda i neke buduće države.

*Kako gledate na uvrede delija?

- Veliko poštovanje imam za Zvezdu, poslednji rezultati u Evropi ne mogu da se ospore. Nema ništa lepše od pobede u večitom derbiju, protiv Zvezde sam uvek bio na najvišem nivou, to nije kompleks. Meni je vređanje delija uvek dalo vetar u leđa, a mnogi navijači Zvezde su mi prilazili na ulici i govorili da bi voleli da igram za njihov klub, zbog moje borbe za svaku loptu. Ipak, sve što se dešavalo na derbiju, tu se završavalo, posle smo pili piće zajedno u gradu.

*Postoji li neka anegdota iz Njukasla?

- Na poluvremenu smo vodili 1:0 i taj rezultat vodio nas je u produžetke. Tada je Taribo Vest izbacio Bjekovića, Zečevića i Mateusa iz svlačionice i zatvorio vrata. Rekao nam je: "Mi idemo u Ligu šampiona, moj bog mi je to rekao". Da li je imao čarobnu magiju ili ne, ne znam. Kod odlučujućeg penala Sale Ilić je dao loptu Ćirkoviću, sudija je upisao Milivoja i više nije bilo povratka i, hvala bogu, pogodio je.

*Bilo je i tužnih trenutaka u tom drugom mandatu?

- Naravno, to je ispadanje od Petržalke na penale u Humskoj u trećem kolu kvalifikacija za LŠ. Kasnije je Petah Tikva došla kao posledica tog ispadanja u Ligi Evrope. Taj poraz na penale uticao je na ceo klub.

*Bolna rana je i SP 2006?

- Tamo je raspad bio na početku priprema. Mnogi su se svađali o raznim temama, nismo bili kolektiv u Nemačkoj. Mislim da ni pokojni selektor Petković nije kriv, nego je to trebalo mi igrači da rešavamo između sebe. Mnogi povezuju krah jer je pozvan Dušan Petković, kao Petkov sin, ali i tu smo mi krivi. On je naš kolega, mi smo trebali da stanemo iza njega.

Foto: Srđan Stevanović

*Kakav ste kao trener?

- Svi momci u Teleoptiku su mlađi od mojih sinova. Moraš da budeš pedagog, da probaš da razmišljaš kako oni razmišljaju i da im isto tako usađuješ neke stvari. Moraš da ih razviješ da budu takmičari, nema više praštanja za rezultat.