EKSKLUZIVNO: Životna priča legendarnog Dragana Džajića! (VIDEO)
U maju 1946. na Ubu rođen je Dragan Džajić, čovek koji je promenio, ali i obeležio jednu istoriju jugoslovenskog i srpskog sporta, a naročito fudbala. Jedno od najboljih levih krila u istoriji, treća Zvezdina zvezda, bivši reprezentativac naše zemlje u razgovoru za Srpski telegraf ispričao je bogatu životnu priču.
Čuveni Džaja govorio je o srećnim, ali i nesrećnim momentima poput hapšenja 2008, ali i neodlaska u Real Madrid, kao i mnogim drugim anegdotama.
Kako sada gledate na vaše hapšenje?
- Taj ožiljak ostaje do kraja života. Zaboravio sam i pokušavam da zaboravim. Jednostavno, ne volim da pričam o tome. Ljudi koji su me uhapsili hteli su da mi naude pomoću lažnih priznanja i dokumenata za nešto što nije bilo nikada. Kada dođete u situaciju u kojoj sam ja bio, u onoj prostoriji ne možete da se branite. Znam ko je to bio, ali neću da ga spominjem. Trebalo je da budem sklonjen, neko je pomislio da sam ja zaseo i da je moje da dirigujem. Meni popularnost direktora nije bila potrebna, ja sam dovoljno slave stekao kao fudbaler.
Imali ste ponudu Reala, šta se dogodilo s tim?
- Igrao sam na oproštajnoj utakmici Fransiska Henta s velikim bolom u leđima, a potom sam otišao u vojsku, a Miljan Miljanić je preuzeo Real. U međuvremenu u kasarnu u Somboru došli su predstavnici Atletika, a ja sam pozvao Miljana i pitao ga šta da radim, gde mi je on rekao da ide u Real i nabrojao mi napad u kojem sam trebao i ja da igram i odbio sam Atletiko. Čekao sam da izađem iz vojske i da odem u Real, ali mi se Miljan nikada nije javio niti sam ga ja pitao.
Da li vam je žao što niste obukli beli dres?
- Jeste, ali ne zbog finansija, nego zbog CV. Naravno da bi mi bilo drago da sam tamo igrao dve ili tri godine ili završio karijeru, ali šta da se radi. Deset godina posle Miljanovog razgovora sreli smo se u Milanu, gde mi je rekao: "Ja sam grešan, nisam mogao, mnogo je dva Jugoslovena u klubu". Posle finala s reprezentacijom u Rimu 1968. imao sam ponude najvećih klubova na svetu.
Da se opet rodite, da li biste sve uradili isto?
- Sve isto, ne bih ništa promenio, osim što bih u nekim stvarima bio malo oprezniji. Mislim na sportske, ali i životne stvari.
Koja vam je najlepša uspomena u dresu Crvene zvezde?
- Meni su dali šansu kao vrlo mladom. Sećam se novina i napisa "Najmlađi u ligi". Igrao sam prvu utakmicu protiv Hajduka i nikada više nisam bio rezerva. Doktor Obradović mi je rekao: "Na šta smo spali kad ti moraš da spasavaš Zvezdu".
Koga biste izdvojili od saigrača?
- Voleo sam da igram s generacijom koju je preuzeo Miljanić. Nekada smo spavali na stadionu između dva treninga, da se odmorimo. Često smo bili u karantinu, ali smo bili bliži, kao porodica.
Sanjao sam da budem pilot
Šta ste želeli da budete kao mali?
- Kad vraćam film, kao dečak, uvek sam voleo fudbal, ali niko nije pomišljao da bi to moglo da mi bude jedino zanimanje. Imao sam razne planove do 15. godine, verovatno bih nešto studirao, hteo sam da budem pilot. Međutim, kad sam se naputovao, sada ne bi želeo da budem pilot.
Neću prežaliti što nismo bili prvaci Evrope
Ostaje li neki žal u dresu reprezentacije?
- Nikada neću prežaliti što 1968. nismo bili prvaci Evrope u Rimu, izgubili smo od domaćina u dvomeču. Takođe, i EP 1976. u Jugoslaviji, kada smo ispustili 2:0 protiv Nemačke u polufinalu.
Bastija za sva vremena
Kakva sećanja imate na Bastiju?
- Nisam znao gde idem, a period prilagođavanja nije dugo trajao. Nisam samo voleo klub, voleo sam mesto, ljude, familiju, hotelijera gde sam proveo dve godine. Osetio sam tu obostranu ljubav i poštovanje. Na Korzici do pre dva meseca i poziva kluba nisam bio 13 godina. Kada sam video onu poruku na ćirilici, nisam mogao da verujem. Tih nekoliko dana ostalo mi je u srcu.
Živećemo večno od Barija i Tokija
Kada ste shvatili da možete da budete prvaci Evrope?
- Tek kad smo napravili kompletan tim, ja sam verovao da možemo mnogo. Taj tim mogao je da igra protiv bilo koga na svetu i da se ne postidi. Mogao je da se takmiči u svetskoj ligi jer nismo slučajno bili prvaci Evrope. Zvezda je posle pehara Kupa šampiona mogla da dovede 90 odsto vrhunskih igrača iz cele bivše države.
Koga je bilo najteže dovesti?
- Definitivno Pančeva jer su ga jurili i Dinamo i Partizan. Imali smo problem i s Belodedićem, ali administrativni zbog vlasti Čaučeskua u Rumuniji. Kad Zvezda ne bude bila prva i upadne u krizu, navijač Zvezde uvek može da živi od Barija i Tokija, iako je moja preporuka da se uvek ide napred.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)