BEŽALI SMO OD DEVOJAKA POSLE BRAZILA: Republika u POSETI kapitenu LEGENDARNE generacije Čileanaca!

*Kako pamtite dolazak u Čile?

- Samo dva čoveka su nas ispratila - Miljan Miljanić i Milan Ćele Vilotić. Mi smo otišli kao autsajderi, bez nekog cilja. Ja sam kao dete sanjao o svetskoj tituli, ali otkud znaš da li će taj trenutak da dođe nekada. Na aerodromu smo videli naše kulturno-umetničko društvo, igrali su kolo i pevali pesme iz Jugoslavije. Prošli smo sve bez kontrole i osetili talas pozitivne energije.

*Koja utakmica je bila prekretnica?

- Brazil. Pred utakmicu s njima u četvrtfinalu smo spakovali kofere i razmišljali o putu za Jugoslaviju. Bili su neporaženi do tada, 60.000 ljudi navijalo je za njih. Čuli smo da dolaze naši mornari iz najjužnijeg grada u Čileu i da su putovali dva dana s velikom zastavom Jugoslavije od 12 metara. Borili smo se i zbog njih jer znači kada imate makar jednog navijača na tribinama koji vas bodri.

*Kakav je bio osećaj posle izbacivanja "karioka"?

- Mi posle Brazila nismo smeli da izađemo na ulicu, ispred hotela je bilo 2.000-3.000 devojčica. Kada izađeš na balkon, one vrište, kao da smo pevači neki, kao Bitlsi. Imali smo običaj da odemo na piće i kafu, a obezbeđenje nas pošalje na drugu stranu da izađemo.

*Šta se dalje desilo?

- Moj cimer Boban i ja naleteli smo na dve devojke. Zvonimir je jednu poljubio u obraz i kažemo im da ne govore da su nas videle. Nije bilo tako, morali smo da trčimo, one za nama, a ispred kafića je bilo stotinak devojaka. Na kraju su morali da dođu karabinijeri po nas.

Foto: ST/P.Divac

*Ko vas je štitio?

- Svaka ekipa imala je po pet ljudi iz obezbeđenja iz policije ili bezbednosti Čilea. Oni su se jednom prilikom žalili da sve reprezentacije pokrivaju sa pet ljudi, ali da im za Jugoslovene treba vojska da bi nas obezbedili i skupili.

*Možda ne bi bilo titule da niste spasli dva saigrača da ih ne vrate u Jugu?

- Meni je selektor Jozić kucao na vrata oko 23.30 i pitao gde mi je cimer Boban, dok je Igor Štimac bio s Robertom Prosinečkim u sobi. Tada mi je selektor saopštio da se Boban i Štimac zbog nediscipline vraćaju u Jugoslaviju. Rekao sam mu: "U redu, ali moj je treći pasoš, idem i ja s njima." Stao sam iza svojih drugara, osećajući i sam taj pritisak jer smo u istom hotelu bili skoro 17 dana. Zatim sam rekao gospodinu Fazlagiću i Joziću: "Dajte mi papir da potpišem da ćemo biti svetski prvaci." Oni su se samo nasmejali i rešili smo problem.

*Da li se čujete s Bobanom i Štimcem?

- Bio je skoro Igor Štimac kod mene na desetak dana. Igrali smo mali fudbal u mojoj Osnovnoj školi "Stojan Novaković" protiv mojih drugara i izgubimo. I, naravno, počne njihovo zezanje: "Džaba vam što ste svetski prvaci kad ne možete da pobedite u kraju."

Foto: ST/P. DIVAC

"Čileance" i "novozelanđane" ne treba porediti

*Čiji je veći uspeh, vaš ili "novozelanđana"?

- Ne može to da se poredi. Srbija je osvojila Mundijalito u Novom Zelandu bez igrača iz bivših jugoslovenskih republika i, ako tako gledamo, onda je sigurno veći uspeh Srbije. Ako vidite iz ugla da smo mi 1987. sastavljeni iz svih država, to je bio kompleksan posao koji su uradili Miljanić i Vilotić, a nasledili Fazlagić i Jozić. Oni su nam izgradili taj mentalitet da možemo da osvojimo veliko takmičenje.

BONUS VIDEO