NEKADA SU OVIM TERENIMA HODILI MANCE I KEŽMAN: Njegovo ime dobro ZAPAMTITE, on će proneti slavu SRPSKOG FUDBALA! (FOTO)

Teško je i pobrojati sve one koji su, još od 1896. godine kada se fudbalska lopta zahvaljujući Hugu Buliju, prvi put zakotrljala na beogadskim terenima, pronosili slavu srpskog loptanja, ali u predvečerje 22. svetske fudbalske smotre, na kojoj će i naša nacionalna selekcija uzeti učešće, svakako su sve oči sportske javnosti usmerene na one najatraktivnije, a to su u fudbalskoj igri svakako golgeteri.

Aktuelni tandem srpskih navalnih igrača, Alekandar Mitrović – Dušan Vlahović, oduševljava fudbalsku Evropu od Londona do Torina i sprema se da u Kataru krajem ove godine svo svoje umeće predstavi i ljubiteljima ove igre na planetarnom nivou, a na uslovno rečeno malim gradskim terenima stasavaju nove, mlade snage koje svojim talentom, ali i već sada zavidnim znanjem, prete svim onim ranijim generacijama da prevaziđu njihovu slavu i ispišu neke nove, svetlije stranice srpske fudbalske igre.

Ne tako davno, imali smo čast da razgovaramo sa napadačem kadetske ekipe beogradskog Čukaričkog i najboljim strelcem srpskog kadetskog šampionata, Mihajlom Cvetkovićem, a ovoga puta okrećemo se 15 i po kilometara udaljenoj beogradskoj opštini i mestu gde se loptanje “primilo” uoči Velikog rata kada su đaci Državne kraljevske realne gimnazije zahvaljujući nastavniku Đorđu Gavriloviću 1913. godine osnovali prva takmičenja u loptanju između školskih razreda.

Na stadionu u Gornjoj varoši stasava novi biser plavo-zelene ekipe, momak koji preti da nadvisi slavu Dragana Mancea, Miloša Bursaća, Mateje Kežmana, Dejana Lekića,.. i drugih napadača koji su tokom poslednjih pola veka pronosili slavu zemunskog fudbala.

Rođen je 22 dana meseca marta, baš one godine kada se fudbalska reprezentacija tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, pod rukovodećom palicom selektora Ilije Petkovića, pripremala za učešće na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj. Danas je član kadetske selekcije ekipe iz Gornje varoši, zadužen je za golove i trenutno je drugi strelac Kadetske lige Srbije.

On je Vukašin Ivanović, ime koje treba dobro zapamtiti i o kojem će se u godinama pred nama tek pripovedati...

Razgovor sa ovim ekstra talentovanim momkom morali smo da započnemo jednim, možda i ne toliko zanimljivim pitanjem, ali uvek je interesantno sportistu pitati zašto se baš odlučio za sport kojim se bavi:

- Od malih nogu sam pokazivao interesovanje za igranje sa loptom, a bio sam mirno dete jedino dok gledam kako drugi igraju ili se i sam igram sa loptom.

Foto: privatna arhiva/Vukašin Ivanović

 

Kada i kako si počeo sa fudbalom?

- Fudbal sam počeo da treniram još kao klinac sa svega pet godina. Tata me je odveo u lokalni klub Studentski Grad da treniram.Iiako nisu imali selekciju za moje godište trenirao sam sa starijom decom. Interesantno je da napomenem da nisam znao ni da vezujem sam pertle kad sam prvi put zaigrao. Kada bi  mi se u toku utakmice odvezala pertla, trčao sam kod trenera da mi je veže.

Prvi fudbalski trener? Da li si i sada u kontaktu sa njim i sećanje na neki dobijeni savet koji je uticao na tvoju dosadašnju karijeru?

- Prvi trener u školici fudbala bio mi je Nenad Masal, ali s obzirom da sam tad još uvek bio dete, ne mogu da kažem da se baš sećam svega sto me je savetovao. Prvi trener u FK Zemun u koji sam došao sa devet godina bio mi je Nemanja Glušica i on je najviše uticao da ozbiljno shvatim fudbal i da mu se posvetim. S obzirom da smo obojica i dalje u Zemunu, doduše on vodi stariju generaciju, ali se viđamo često i dan danas dobijam savete od njega koje se trudim da primenim kad igram. Takođe moram da pomenem i bivšeg trenera Zorana Tišmu koji je u velikoj meri uticao na mene svojim savetima da postanem pre svega bolja osoba, a zatim i bolji igrač.

Foto: privatna arhiva/Vukašin Ivanović

 

Tzv. „sportski pedigre“. Da li se neko iz tvoje uže ili šire porodice do sada bavio fudbalom, ili bilo kojim drugim sportom?

- Pa u suštini i mama i tata su se bavili sportom. Mama je kao mlada igrala rukomet, a tata fudbal, tata i dalje igra za jedan lokalni klub doduše amaterski. Takodje se i deda bavio fudbalom u staroj Jugoslaviji i igrao tadašnju Drugu ligu u Obiliću kod Prištine. Dedin brat od strica, Mihajlo Ivanović, je bio fudbalski trener koji je čak vodio i Zemun, Vozdovac, Novi Pazar. Pored domaćih klubova imao je i karijeru van granica Srbije. Bio je u Kini, Severnoj Koreji,…

Koji je to preloman trenutak kada si shvatio da će fudbal postati tvoj životni poziv, tj. kada si od dečačkih maštanja o fudbalu kao igri, došao do saznanja da je ovaj sport ono čime želiš da se baviš?

- Kako sam počeo da sazrevam shvatio sam da je fudbal ono čime želim da se bavim u životu. Volim taj način života, treninge, utakmice,… Međutim, ne mogu da kažem da i dalje nemam ta dečačka maštanja vezana za fudbal.

Tvoj dosadašnji najveći uspeh kada je fudbalska igra u pitanju?

- Za najveći lični uspeh smatram debi na glavnom stadionu Zemuna kad su fudbaleri generacije `04 igrali poslednju utakmicu za ulazak u Omladinsku ligu Srbije. Trener Nemanja me je pozvao i ubacio u igru nekih pola sata. Ulazak u igru i izlazak na taj teren mi je ostao urezan u pamćenju.

Foto: privatna arhiva/Vukašin Ivanović

 

Šta je to što trenutno smatraš svojom najvećom prednosti u odnosu na ostale igrače svog uzrasta, a na čemu bi još morao da poradiš kako bi sebe nadgradio u fudbalskim veštinama?

- Pre svega dajem sto posto sebe na svakoj utakmici, borim se za svaku loptu i mislim da mi se to vraća u vidu golova, a radim dodatno na tehnici i završnici i mislim da tu mogu još dosta da unapredim svoju igru.

Očekuješ li uskoro i debi u prvom timu Zemuna?

- Što se tiče debija za prvi tim, još uvek ne razmišljam o tome, mislim da treba još da radim na sebi i svojoj igri, da ojačam i da sazrim kao igrač i kao osoba.

Crvena zvezda ili Partizan i zašto?

- Što se tiče Zvezde i Partizana, od malih nogu sam navijač Crvene zvezde i oduvek maštam da dam gol na derbiju i otrčim podno severne tribine – ne krije svoju navijačku pripadnost golgeter kadetske ekipe zemunskog tima.

Foto: privatna arhiva/Vukašin Ivanović

 

Jednog dana, kada dođe vreme da napustiš Gornju varoš, imaš li neku posebnu želju, tj. da li trenutno barem u mašti imaš iscrtane fudbalske puteve kojima bi želeo da koračaš?

- Naravno da mastam o najjačim evropskim ligama, ali o tom-potom… Za sada je na meni da treniram i dajem sve od sebe kako na treninzima tako i na utakmicama.

Najlepši i najznačajniji pogodak koji si postigao u dosadašnjoj karijeri?

- Najdraži golovi su mi uvek protiv najačih ekipa tipa Zvezda, Partizan, Čukarički,..., mada ih nije bilo mnogo – uz osmeh je istakao Vukašin.

Trenutno si drugi strelac Kadetske lige Srbije iza Mihajla Cvetkovića iz Čukaričkog. Kakvo je tvoje mišljenje o njemu i koje su tvoje prednosti, a koje mane u odnosu na njega s obzirom da obojica igrate na poziciji napadača?

- Šta reći o Mihajlu, dečko koji je toliko golova dao… Sigurno najtalentovaniji igrač kod nas trenutno. Šta reći o njemu osim da mu želim sve najbolje u nastavku karijere i da samo tako nastavi, a što se tiče prednosti i mana u odnosu na njega, mislim da sam viši od njega – iskren je mladi napadač Zemuna.

Dosadašnje reprezentativne selekcije u kojima si nastupao?

- Što se toga tiče bio sam u selekciji Beograda, ali iskreno ni ne razmišljam još uvek o tome, mada bi poziv za selekciju prijao... Ali o tom-potom, trenutno mi je Zemun u prvom planu i trudim se da dam svoj maksimum za klub u kom igram.

Srbija danas u svojoj najboljoj selekciji poseduje tandem Mitrović-Vlahović, možete li Mihajlo Cvetković i ti u godinama pred nama ispisati nove uspešne stranice srpskog reprezentativnog fudbala?

- Mitrović i Vlahović su stvarno tandem kakav srpski fudbal dugo nije imao. Predamnom je dug put do toga, ali naravno da bih voleo da budemo upola dobar kao oni.

U kojoj od „liga petice“ vidiš sebe za par godina?

- Ne bih se bunio da nastupim u bilo kojoj ligi od “liga petice”, ali pored Zvezde navijač sam i Liverpula pa Vi zaključite, kad bih mogao da biram gde bih otišao – krajnje iskreno je istakao momak čije fudbalsko i životno vreme tek dolazi.

Foto: privatna arhiva/Vukašin Ivanović

 

Vukašin Ivanović, momak pred kojim je svetla fudbalska budućnost. Talenat poseduje, fudbalsko znanje ie prisutno, a samo od njegovog rada i upornosti zavisi da li će srpski nacionalni tim već na Svetskom prvenstvu, možda ne ’26. ali sigurno 2030. ili 2034. imati strelca svetskog formata.

 

BONUS VIDEO: