TA MAGLA JE BILA ČUDO: Legendarni Holanđanin evocirao uspomene na jesen 1988. godine i gostovanje u Beogradu!

Krajem oktobra 1988. godine Crvena zvezda je na milanskom "San Siru" ostvarila fantastičan rezultat pred revanš na najvećem srpskom i jugoslovenskom stadionu. Dragan Stojković je početkom drugog poluvremena umirio preko 70.000 Milaneza, pa su obe ekipe put Beograda krenule rezultatom 1:1.

Revanš meč na "Marakani" igrao se 9. novembra, a Crvena zvezda je još jednim pogotkom Dragana Stojkovića stigla do prednosti i imala sve u svojim rukama kada je eliminacija velikog protivnika u pitanju.

Međutim, kako je susret odmica, nad Beogradom se spuštala nezapamćena magla koja je na kraju dovela i do prekida meča. Sutradan je odigran novi susret, a Milan je nakon 1:1 u regularnom delu, nakon izvođenja jedanaesteraca stigao do četvrtfinala, a kasnije i do finala u kojem su sa ubedljivih 4:0 savladali bukureštansku Steauu.

Danas, gotovo tri i po decenije nakon odigravanja ovog dvomeča, mnogima su u sećanju ovi dueli beogradskog i milanskog kluba, a svoje uspomene na meč na najvećem srpskom stadionu evocirao je i legendarni Holanđanin Rud Gulit:

- Kad se igralo po magli bio sam na tribinama. Sećam se da niko nije video gol koji je Zvezda dala. Ta magla je bila tako čudna… Izgledalo je kao da se nekakav džinovski tepih spušta na stadion. Kao da je neko to uredio - počeo je Rud Gulit priču na Festivalu sporta u organizaciji milanske "Gazete" i dodao:

- Sećam da su mi doktori rekli kako zbog povrede neću moći da igram više od 40 minuta. Pred meč sam izašao na travu i video sve te navijači. Urlali su. Ali hteo sam da osetim tu njihovu emociju. Dali su mi snagu. Negde pred kraj prvog dela utakmice Donadoni se sudario sa protivničkim igračem i pao. Progutao je jezik, umirao je… Svi su bili uplašeni. Bilo je baš ozbiljno. Spasao ga je Zvezdin doktor. Posle su ga prevezli u bolnicu.

Na kraju je Rud Gulit i objasnio šta im je dalo dodatnu snagu da ovaj dvomeč ipak reše u svoju korist:

- Tokom pauze između poluvremena bili smo potreseni. Imali smo taj gol koji smo postigli, lopta je bila u golu, ali sudija nije video… Onda se dogodio ključni trenutak: u pauzi smo čuli spikera kako nešto govori i pominje Donadonijevo ime. Ceo stadion je zviždao. Onda su nam preveli. Spiker je govorio da je Roberto dobro, da je van životne opasnosti. A oni zvižde! To nas je razljutilo. Bili smo rešeni da pobedimo. Da, igrali smo protiv veoma snažnog tima, ali to je bila utakmica naši života. I pobedili smo nakon penala - zaključio je legendarni holandski fudbaler.

 

BONUS VIDEO: