Tužan dan u Humskoj...

Zanemeli smo tog 3. decembra prošle godine od bola kad je prostrujala vest da nas je napustio najbolji i najveći od svih koji je ikada kročio u Humsku. Mučna tišina je bila i dva dana kasnije kad su igrači Partizana i Novog Pazara, ali i sudije ovog susreta, svi odeveni u majice sa njegovim likom, odali počast Momčilu Moci Vukotiću, kao i u utorak 7. decembra kad smo se na komemoraciji i sahrani oprostili od najveće legende Partizana.

Međutim, baš zbog toga šta je on sve bio u fudbalskom, ali i svakom drugom smislu, kao i ono kakav je bio, znali smo da tišine više ne sme da bude. Ako je neko zaslužio da se o njemu priča i govori svaki dan, onda je to čovek koji je odigrao 791 utakmicu za Partizan. Gospodin u kopačkama i veliki šmeker u civilu, osoba koja se celog života dostojno i dostojanstveno trudila da proslavlja ime kluba u kojem je ponikla i koji je toliko iskreno i strastveno voleo.

I zaista, ne prođe dan da se u Humskoj ne pomene neki od 339 Mocinih golova. On je posebno voleo one iz 62. i 87. večitog derbija, ali i onaj protiv Dinama u Zagrebu. Da nije sujetan, vidi se i o tome što je uvek isticao da mu je od svih titula osvojenih sa Partizanom najdraža ona koju je crno-belima pogotkom u 90. minutu protiv Olimpije u Ljubljani doneo Nenad Bjeković.

Tema razgovora veoma često je i njegova skromnost, za koju je stalno govorimo da je zapravo vrlina onih koji imaju šta da pokažu, ali i umetnost koju je posle fudbalskog terena počeo da stvara i na platnu. Voleo je slikarstvo, a mi volimo njegove slike, tu su u prostorijama kluba, divimo im se i podsećaju nas na njega i svu njegovu veličanstvenost.

Foto: Starsport

Taklo je i danas kada na kalendaru večnosti zaokružujemo prvu godinu bez velikog Momčila Vukotića. Praznina njegovim odlaskom je velika, niko je nikada neće nadomestiti, ali s druge strane, svakim danom smo sve ponosniji na to što je bio i što će zauvek ostati neraskidivi deo Partizana.

BONUS VIDEO: