VODILI KLUBOVE, PA "PLATILI GLAVOM": ŽESTOKI MOMCI u fudbalu!

Fudbal je profitabilan sport i odavno nije samo igra, već interes za neke "moćnije" igrače koji mešaju svoje prste tamo gde im nije mesto.

Sprega sporta i "kontroverznih biznismena" česta je pojava u svetu, a nije zaobišla ni našu zemlju.

Mnogi od "žestokih momaka" bili su predsednici klubova, a nemali broj njih je likvidiran.

OBILIĆ - ŽELJKO RAŽNATOVIĆ ARKAN

Foto: E-stock

 

U junu 1996. godine  Željko Ražnatović "Arkan” preuzeo je Obilić i brzo ga pretvorio u vrhunski klub. Uz njega, Obilić je krenuo na vrh jugoslovenskog fudbala, gde su oduvek postojale gradske snage Crvena zvezda i Partizan. U sezoni 1996.-97., klub je završio Prvu grupu B lige kao prvi, i napredovao prvi put do Prve Nacionalne Lige Grupe A (tada je liga bila podeljena u dve grupe, A i B, od kojih se svaka sastojala od 10 klubova). Sledeća sezona bila je premijera u vrhu, gde su ne samo dokazali da su tim koji je zaslužio da bude tamo, već i da su među elitom. U sezoni 1997.-98., predvođeni trenerom Draganom Okukom, Obilić je osvojio ligu i prvi put postao prvak Jugoslavije u jednoj od najznačajnijih sezona ikada viđenih u jugoslovenskom fudbalu. U istoj sezoni, Obilić je ušao i u finale Kupa Jugoslavije 1997.-98., ali je izgubio od Partizana i za malo izgubio duplu krunu. U prvoj kvalifikacionoj rundi sezone UEFA Lige šampiona 1998./99., Obilić je pobedio islandski klub IBV sa 4:1 i odigrao drugo kolo protiv nemačkog rekordnog prvaka Bajerna u Minhenu. U prvoj utakmici u Minhenu, Bajern je pobedio sa 4-0, a povratak je završio 1-1. Konačno, Obilić je eliminisan od strane drugoplasiranog Lige šampiona 1998.-99. U domaćoj ligi, klub nije mogao da brani titulu, već je postao vice-prvak u sezoni 1998-99, i završio na trećem mestu u sezoni 1999–2000. Tokom ovog perioda Obilić je napravio impresivan niz od 47 uzastopnih ligaških mečeva bez poraza (11. kolo sezone 1997-98 do 2. kruga sezone 1999–2000).

Međutim, ovaj podvig, za razliku od većine, došao je sa velikim kontroverzama. Prema knjizi američkog novinara Franklina Foera, "Kako fudbal objašnjava svet: Malo verovatna teorija globalizacije", Ražnatović je zapretio igračima u protivničkim ekipama kada bi postigli gol protiv Obilića. Ova pretnja je podvučena od strane mnogih veterana iz njegove vojne jedinice koji su ispunjavali domaći teren, skandirali pretnje, a ponekad su uperivali pištolje u protivničke igrače tokom utakmica. Jedan igrač je rekao britanskom fudbalskom magazinu ForForTu da je bio zaključan u garaži kada je njegov tim igrao protiv Obilića.

Tokom leta 1998. godine postojala je mogućnost da UEFA zabrani klubu da učestvuje u Evropi zbog veza sa podzemljem predsednika Obilića. Kao rezultat toga, Ražnatović se povukao sa pozicije predsednika.

Likvidiran je u lobiju tadašnjeg hotela "Interkontinental"15. januara 2000. godine.

BEŽANIJA 1995. - 2006.

Foto: Printscreen

 

Bežanija je klub koji je "tavorio" u nižim fudbalskim ligama, da bi svoj procvat doživeli u sezoni  2005/06. osvajanjem prvog mesta u Prvoj ligi Srbije i po prvi put u istoriji kluba obezbeđivanjem mesta u Superligi. Već u prvoj sezoni 2006/07. u elitnom rangu, klub završava na odličnom 4. mestu i time takođe stiče pravo na učešće u kvalifikacijama za UEFA kup sledeće sezone.

Ono po čemu je klub bio poznatiji od rezultat bila je sudbina čelnih ljudi.

Od 1995. do 2006. godine čak četvorica funkcionera FK Bežanija brutalno je likvidirano! Među ubijenima koji su vodili ovaj novobeogradski klub su Mihajlo Divac, Petar Milošević Pjer, Radoslav Trlajić i Goran Mijatović Mita. Milošević i Mijatović bili su predsednici i vlasnici kluba, a Trlajić i Divac povremeni funkcioneri.

Mihajlo Divac  bokser sa Novog Beograda kao mladić je uplovio u kriminalne vode. Ubijen je 12. februara 1995. godine u vatrenom obračunu ispred hotela "Putnik" na Novom Beogradu

Petar Milošević poznatiji kao Pjer bio je predsednik Bežanije i pominje se kao prvi vođa "bežanijske grupe". Ubijen je 24. juna 1999. godine kod garaže TC "Enjub" na Novom Beogradu.

Posle njegovog ubistva, vođstvo nad klanom i klubom preuzima Radoslav Trlajić Trlaja - Bata Trlaja.

Vlasnik fudbalskog kluba Bežanija i vođa novobeogradskog klana ubijen je 25. februara 2000. godine u blizini svog stana na Novom Beogradu. Trojica nepoznatih napadača napravila su sačekušu Trlajiću i likvidirala ga hicima iz kalašnjikova.

Najveće uspehe u svojoj stogodišnjoj istoriji Bežanija je ostvarila u periodu kada je na čelu kluba bio Goran Mijatović - Mita

Mijatović je za kratko vreme od trećerazrednog kluba napravio ozbiljnog prvoligaša. Vodio je dvostruki život - bio je istaknuti sportski radnik i vođa "bežanijskog klana", moćne kriminalne grupe koja se bavila trgovinom narkotika.

Mita je raznet u eksploziji automobila bombe ispred svog stana na Novom Beogradu 2. oktobra 2006. godine.

FK ŽELEZNIK JUSUF BULIĆ

Foto: Privatna arhiva

 

Po raspadu SFR Jugoslavije, FK Železnik igrao je u šestom rangu takmičenja. Godinu za godinom, napredovao je do prvog saveznog ranga gde je stigao 1997. i igrao u njemu sve do gašenja u junu 2005. godine fuzijom sa Voždovcem. Zabeležili su uspeh 2003/04, kad su bili trećeplasirani, odmah iza tadašnjeg prvaka Crvene zvezde i vicešampiona FK Partizana. Imao je sumnjivu prošlost, a vodio ga je Aca Bulić, sin pokojnog vlasnika ovog kluba Jusufa-Juse Bulića. Kada je Aca Bulić prestao da bude predsednik tima, ekipu su snašli finansijski problemi, zbog čega se udružio sa Voždovcem i prestao da postoji.

Jusuf Jusa Bulić (1952 — 1998) bio je poznati srpski kriminalac, član klana Ljubomira Magaša, i vlasnik fudbalskog kluba Železnik.

Ubijen je 4. maja 1998. u Beogradu.

KRIMINALCI I FUDBAL U SVETU

Foto: Tanjug/AP

 

Ovo su samo neki od primera sprege fudbala i kriminala u Srbiji. Ni situacija u svetu nije drugačija, te je tako Pablo Eskobar, najpoznatiji narko diler u istoriji bio na čelu "Atletiko Nacionala" u koji je uložio ogromne svote novca.

Poznate su anegdote da su mu fudbaleri dolazili čak i u zatvor, gde su se održavali mečevi.

1991. jedan posrednik je prišao i Dijegu Maradoni, rekavši mu samo da jedna veoma bitna osoba iz Kolumbije želi da mu plati "ogromnu svotu novca" za igranje prijateljske utakmice uz  Renea Iguitu.

- Odveden sam u zatvor okružen hiljadama čuvara. Rekao sam "šta se kog đavola dešava? Jesam li uhapšen?" Mesto je bilo poput luksuznog hotela - nedavno je rekao Maradona.

Rekli su mu tada: "Dijego, ovo je El Patron".

-  Igrali smo utakmicu i svi su uživali. Kasnije te večeri, imali smo zabavu s najlepšim devojkama koje sam ikada video. I to u zatvoru! Nisam mogao da verujem. Sledeće jutro mi je platio i rekao doviđenja - ispričao je svojevremeno Maradona.

Mnogi članovi kartela u Meksiku i Kolumbiji ulagali su u fubal koji im je bio savršen paravan za pranje novca.

BONUS VIDEO