LEPŠA STRANA SPORTA! PRELEPE VODITELJKE PROGNOZIRALE ISHOD VEČITOG DERBIJA! "Ljubav ka Zvezdi i Partizanu potekla IZ KUĆE!"

U susret najvećem prazniku srpskog fudbala, 172. večitom derbiju, portal Republika razgovarao je sa dve prelepe voditeljke sa Arena Sport TV - Jovanom Guzijan i Dijanom Čolović Radulović. Njih dve su poznate po tome što uvek prve dobiju utiske igrača i trenera Crvene zvezde i Partizana po završetku meča, a za naš portal otvorile su dušu o svojoj karijeri, omiljenim sagovornicima iz tabora večitih, gafovima, ali i ishodu večitog derbija.

Dijana

- Ne znam da li da kažem, je l' dobijamo neku nagradu ako pogodimo? (haha) Šalim se, ja ću reći 1:2.

Jovana

- Kako bih vam rekla, Zvezda mora da pobedi. Ja bih volela da bude 2:0.

Strelci?

- Apsolutno svejedno - saglasne su bile obe, a potom počele od početka.

Odakle je krenula ljubav ka novinarstvu i pre svega, sportu?

Jovana

- Pa, u mom slučaju pratila sam negde uz tatu i brata sport uvek. To je kod nas u kući uvek bila tema. A negde i kasnije kroz školu i društvo svi smo bili okrenuti ka sportu.
I ja sam trenirala u osnovnoj školi odbojku, tako da nisam imala neki poseban razlog, niti sam znala da ću se ovim baviti. Upisala sam ekonomski fakultet, međutim, sticajem
okolnosti završile smo zajedno školu novinarstva i onda smo zajedno išle na praksu, pa smo se najviše pronašle u sportskoj. Moram da napomenem da su sve te redakcije gde
smo išle uglavnom bile zabavnog karaktera, uz nekoliko političkih i ostalo je da probamo tu sportsku. Kada je Arena sport u tom periodu vodila studijske programe i tražila
ženska lica, moje razmišljanje je bilo hajde da probam i to, jer ako se i tu ne pronađem - onda novinarstvo definitivno nije za mene.

Dijana

- I moja priča je slična. Kada je došlo vreme za Arenu Sport, ja sam dugo razmišljala, jer nisam bila u sportu toliko kao Jovana. Ali onda je presudilo to - hajde da probam,
dugo već nisam ništa radila, a i sve što jesam bilo je probno i dečije. Parola je bila - idem da probam, pa kako bude. Tako smo i krenule, spremne da učimo o sportu, pa da
vidimo šta će biti.

Pa vas dve ste identične?

- Da, da, prilično smo slične, samo su nam dresovi različiti.

A odakle se rodila ljubav ka Zvezdi kod jedne i Partizanu kod druge?

Foto: ST/Nebojša Mandić

Jovana

- Pa, krenulo je iz mog okruženja, činjenica je da mi devojčice nismo toliko navijale ni za jedan klub u tim godinama, ali se nekako tako namestilo. Ja sam pratila Zvezdu u onim
godinama kada je Partizan sve osvajao i onda nas je nekako taj teži period više grupisao, sećate se tih godina i punih stadiona i na gostovanjima... tako je krenulo. Kad smo
došle na Arenu morale smo da se naučimo da sve te privatne i navijačke afinitete ostavljamo po strani, jer posao je ipak posao.

Dijana

- Ja nemam toliko stvari da kažem, osim da mi je krenulo iz kuće. Tata je jako voleo Partizan, pa se to prenelo na brata i na mene. U Jovaninom slučaju nije, jer njen brat
navija za Partizan, nije htela to da kaže malopre (haha).

Jovana

- Sad mogu da kažem, pošto je Dijana već otkrila bratovu stranu. Kod nas u kući smo uvek bili podeljeni i mnogo dugo terali inat jedno drugom. Čak se dešavalo da, dok smo živeli
sa mamom i tatom i spavali u istoj sobi, u zavisnosti od rezultata derbija jedno od nas obavezno spava kod babe.

Je l ste imale tremu na prvim izlaganjima? Kako ste se borile s njom i da li i dalje postoji?

Jovana

- Pa ima treme, ali ne baš klasične, već više u smislu odgovornosti - svi znamo šta je derbi i šta su Zvezda i Partizan u našem fudbalu. Ja recimo nisam nikad imala tremu,
mene je to plašilo nekad i mislim da sam nekad greške pravila baš iz te ležernosti. "Strah me što me nije strah", često sam umela da kažem. Nemam neki savet za tremu. Imale smo veliku pomoć u početku od kolega. Svi komentatori sa kojima smo radili su uvek bili voljni da nas posavetuju i da nam kažu sta treba da pitamo. Nemamo problem
da kažemo šta ne znamo i mislim da se tako i uči, a mislim da danas nije baš takva situacija, već da smo mi bile spremnije da učimo, nego što je to sada slučaj sa mlađim kolegama.

Dijana

- Ja mislim da sam imala strah i sećam se svojih izjava i da sam ih bukvalno učila napamet. Kad neko dođe da radi i kaže da ne zna previše meni je to skroz okej, mislim da
tu ima mnogo prostora i da se nauči. Talenat pretpostavljam da mora da postoji da bi se to nastavilo i bilo kvalitetno. Može dosta toga da se uvežba i nauči. Danas je već lakše,
nema nikakvih papira ni učenja. Tako se možda i leči trema - vremenom postaneš siguran u to što radiš. Pretpostavljam da postoji trema kod određenog broja ljudi koji krenu da se
bave ovim poslom, međutim mi se pred kamerom ponašamo kao da ona ne postoji, već pričamo kao da razgovaramo uobičajeno.

Foto: ST/Nebojša Mandić

Najveći gafovi u uživo prenosu? Za Jovanin jedan znamo, za Dijanin baš i ne...

Dijana
- Koji je taj jedan, ja ne znam?

Jovana
- Na košarci, jel da? Da, mislim da mi taj jeste bio najveći. Kad se prosto zapetlja jezik, pa hoćeš da se izvučeš, pa onda ispadne još gore... Bilo je to kada je Tompkins
potpisao za Zvezdu, pa je imao čudno prezime i na kraju je ispao "Tomkons".

Dijana
- Ja mislim da ja čak i nisam imala, sada kada vratim film uopšte ne mogu da se setim, ali nema tu kod mene zanimljivosti.

Da li postoji određenog navijačkog rivaliteta, ili međusobnog "prepucavanja" u vašem kolektivu i koliko je vas za koga tamo?

Jovana
- Pa pola-pola nas je, zavisi na kom stadionu se igra. Mi smo uglavnom skoncentrisani na pripremu studijskog programa, uvek je to sastanak, podele zaduženja... i onda se nedelju
dana pred derbi svi koncentrišu samo na to, tako da negde i nije bilo preterano prostora za tu vrstu zezanja.

Dijana
- Pa postoji sve to, ali baš u zdravoj atmosferi. Mi smo svi dobri drugari i jako se lepo provodimo i kada pripremamo taj derbi i dok ga radimo. Uvek je bilo pravilo da posle
derbija odemo da proslavimo bez obzira na to koji je rezultat bio, svi zajedno. Time proslavljamo naš uspeh i nekako to tako obeležimo.

Koji su vam omiljeni momenti tokom voditeljske karijere? Dijana tebi su čestitali rođendan i Marko Nikolić i Aleksandar Stanojević, pa da li bi to izdvojila?

Dijana
- Pa recimo to sa Markom je bilo baš interesantno i specifično zbog tog dresa i te atmosfere i baš mi je ostalo u lepom sećanju. Tad sam bila mlađa i nekako je to bilo baš 
specifično u odnosu na Stanojevića kasnije. Lep nam je svaki dan jer je ovo baš interesantan posao, kada ga neko voli.

Jovana
- Meni definitivno Krasnodar.

Foto: ST/Nebojša Mandić

Koja vam je omiljena generacija Zvezde/Partizana u poslednjih 15 godina? Jovana, ta koja je izbacila Krasnodar, zar ne?

- Pa sad iz ove perspektive da, da.

Dijana
- Ja ću reći ona generacija koja je uzela titulu sa Markom Nikolićem. Sa ovim momcima iz sadašnjeg tima nismo toliko bliski i nemamo odnos kakav smo imali sa tom generacijom.

Jovana, sve više si na košarkaškim utakmicama - šta ti sada više "leži"?
- Ne znam šta bih rekla na to, ali mislim da mi je ipak fudbal prva prava ljubav. Volim košarku, ona je dinamična i lepo mi je bilo da posle godina i godina provedenih samo u
fudbalu uvedem neke promene. Naravno, gledali smo mi i odbojku i vaterpolo i sve živo, ali nikada nisam ulazila suštinski u tu tematiku iz drugog ugla. Prijala mi je baš
prošle sezone ta promena, sjajna je ekipa ljudi, osveženje neko... Prosto te i to zarazi tako da ne bi mogla ni bez jednog ni bez drugog.

A, da li postoji neko od sportskih ličnosti ko vam baš ne prija? Ne mora da bude niko sa ovih prostora...

Dijana
- Poželjno od poznatijih ličnosti (haha). Pa ne znam, ja na ovo stvarno nemam odgovor.

Jovana
- Pa ja nisam imala nikad neku situaciju, možda recimo da smo zvale nekoga da dođe, a on izmišlja 1001 glup razlog... Brate mili reci, ne volim da dođem u studio i to je to.
Bilo ih je takvih, nije sad da se baš uhvatim za jedno ime, ima ljudi koji ne vole kameru, a van nje vole da komentarišu sve. Sa svakim s kim razgovaramo i ko pristane da dođe
u studio imamo super komunikaciju i stvarno nikad nismo imali neko neprijatno iskustvo.

Možemo li da vas očekujemo na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj?

- Poslednje informacije su da nas u Nemačkoj neće biti, iako je bila priča da neku fan-zonu tamo radi tim devojaka iz naše redakcije, ali verovatno se to neće desiti, tako da
je moguće da ćemo se javljati odavde iz studija.

Očekivanja od naše reprezentacije?

Foto: ST/Nebojša Mandić

Jovana
- Uh... Nećemo da stvaramo pritisak i podižemo veliku euforiju, ali svi očekujemo da prođemo grupu i da odemo što dalje. Mislim, naravno, šta drugo da očekujemo, ja bih volela da osvojimo Evropsko prvenstvo, ali videćemo.

Dijana
- Slogan Arene Sport je pre glasio "Sve je moguće", tako da eto, nikad se ne zna.

Kako se vas dve snalazite na terenu? Jovanu smo videli u "akciji" šutiranja penala, nije baš prošla uspešno...

Jovana
- Sjajno... Odmah da vam kažem, ja sam dobro šutirala te penale. Pogrešni ste video gledali (haha). Da se ne lažemo nismo igrale fudbal nikad, tako da, sve je jasno.

Dijana
- Kad je šutirala, zar ne? To je bio "Soccer šampion" izazov koji je naša televizija radila sa novinarima Arene i moja ekipa je bila očajna i ubedljivo je gubila. Katastrofa,
ja sam neki penal pogodila, ali uglavnom je bilo užasno - saglasne su bile obe.

BONUS VIDEO: