EKSKLUZIVNO: Drugar iz detinjstva selektora Srbije otkriva do sada nepoznate detalje iz Piksijevog života! (FOTO)

O Draganu Stojkoviću Piksiju, legendarnom fudbaleru Crvene zvezde (i još nekoliko klubova, naravno) i aktuelnom selektoru koji će našu reprezentaciju voditi na predstojećem Evropskom prvenstvu u Nemačkoj, maltene se sve zna. Ili gotovo sve. Drug iz detinjstva Dragana Stojkovića, Miroslav Milivojević je za Republiku otkrio do sada nepoznate detalje iz njegovog života.

Foto: Privatna arhiva

 

- Piksija sam upoznao kad sam bio šesti razred, a on peti. On je prva četiri razreda išao u Pasi Poljani, a posle je prešao od petog do osmog na Bubanj. U to vreme je školski sport bio dosta ravijen, bili su turniri između razreda i pobednik je igrao za prvaka škole, to je bilo u svakom sportu. Još tada se videlo da je Piksi veliki talenat i da će biti odličan igrač. Međutim, nije isto igrati veliki i mali fudbal. Škole su tada igrale na pomoćnom terenu Radničkog, koji nije bio travnat, već šljaka. Upravo se na tim turnirima videlo da Piksi odskače od ostale dece - započeo je Milivojević i nastavio:

- Kada smo bili osmo razred tadašnji profesor fizičkog vaspitanja Mutavdžić me je pitao da li ima neko dete iz sedmog razreda koje dobro igra fudbal, da sledeće godine bude predvodnik te generacije. Ja sam mu odmah rekao da ima jedan iz Pasi Poljane i da ga zovu Piksi. Profesor mi je rekao da ga dovede, odmah sam otišao do njegovog odeljenja, pozvao ga i rekao mu da profesor nešto hoće da priča sa njim, ali mu nisam rekao razlog, jer je Piksi bio povučen tip tada - naveo je Piksijev drug i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- On je otišao kod profesora i on mu je objasnio kakav je plan, a u to vreme je svakom detetu bila čast i privilegija da igra za školu. Imali smo solidnu ekipu, plasirali smo se među četiri najbolje škole. Tada broj deset nije bio popularan u Jugoslaviji, več 11 zbog Dragana Džajića. Ja sam rekao profesoru da mu damo baš broj 11, jer je bio izuzetan i da će biti nosilac igre i predvodnik svoje generacije - govorio je Miroslav.

NAREDNE GODINE SU BILI PRVACI DRŽAVE, A PIKSI JE BIO NAJBOLJI IGRAČ.

Sledeće godine imali su dobru generaciju i igrali su finale, a Piksi me je pozvao da gledam. Oni su došli do finala i tamo bili ubedljivi, a Piksi je bio najbolji igrač i najbolji strelac. Posle toga su išli na republičku gde su takođe bili prvaci, a na nivou Jugoslavije ne znam tačno koji su uspeh napravili - rekao je Milivojević.

PRAVO IZ NIŠKOG ROVČETA U ENGLESKU NA VAŽAN MEČ REPREZENTACIJA JUGOLSAVIJE.

- Kasnije i u srednjoj školi smo nastavili druženje, igrali razne turnire. U to vreme u Jugoslaviji se igrao se turnir Večernjih Novosti. Mi smo se prijavili, a ekipa nam se zvala Kokakoličari. U to vreme Dragan Stojković Piksi i Dragan Mitrović igrali su za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije i oni su nam bili glavni nosioci igre. Mi smo dogurali do polufinala. Tada su prijavljena preko 1000 ekipa, do četvrtfinala se igralo po školama, posle u čuvenom Rovčetu u Tvrđavi. Sećam se da smo igrali protiv nekih studenata iz Crne Gore i na poluvremenu su vodili 2:0, a tada se znalo da Piski i Mitrović idu u Englesku na odlučujuću utakmicu za plaman na Evropsko prvenstvo. Oni su tada provocirali Piksija, kao eto vam ga vaš reprezentativac, a gubite. U drugom poluvremenu Piksi je dao tri gola i mi smo pobedili. U polufinalu smo bili bez Piksija i Mitorvića i ispali smo od ekipe koja se u to vreme zvala 3,2,1, koju je vodio legendarni rukometaš Tuta Živković - priseća Stojkvićev drug.

PROFESIONALNI UGOVOR SA NIŠKIM RADNIČKIM POTPISAO SA 16 GODINA.

- I posle toga smo se dosta družili. Piksi je potpisao profesionalni ugovor sa Radničkim iz Niša kada je napunio 16 godina. U to vreme nisu postojale škole fudbala, pa da se počinje već sa pet ili šest godina, nego od 14. godine su pioniri, a do 18. omladinci. U to vreme su u Radnički došli i Dragiša Binić, Zaviša Pejić, Dragan Antić Recko, Gavrilović golman, on je dugo posle bio Proleteru iz Zrenjanina. To je bila ekipa sa kojom smo se mi družili, izlazili - kazao je Miroslav.

PERIOD VOJSKE.

- Pošto sam ja stariji, služio sam vojsku pre njega, 1983. godine u Hrvatskoj. Tada se palo Radničkom da igra protiv Dinamo Zagreba u osmini finala Kupa. Pitao sam komandira da idem na lekarski preglem, pustio me je, a ostao sam da gledam utakmicu. Bio sam sa njima u hotelu. Svi su hteli da probaju uniformu, pošto su odmah naredne godine oni išli u vojsku. Tada je Radnički dobio utakmicu 2:1, Dragan Mitrović je dao evro gol sa nekih 30-ak metara, a za Dinamo je branio Zaec. 

LEGENDARNI ĆIRO BLAŽEVIĆ JE DONEO PIKSIJU SALVETU I DA NAPIŠE CIFRU KOJU HOĆE.

- Kada sam se ja vratio iz vojske, onda su otišli. Piksi je služio vojsku u Prištini. Svakog vikenda sam išao po njega kolima da ga pokupim i dovezem ga u Niš. Tamo je bio dok je trajala obuka, a posle toga je prebačen u Leskovac. Jednom prilikom kada sam ga vraćao u Prištinu, stigli smo rano i seli smo u hotel. Mi ulazimo, ono prazno, a u jednom ćošku je sedeo legendarni Miroslav Ćiro Blažević. On kada nas je video, odmah nas je pozvao da sednemo za njegov sto. U toku večere, Ćiro je rekao konobaru da mu donese salvetu i hemijsku i dao Piksiju da mu napište cifru za koju bi on igrao za Prištinu, pošto je tada Ćiro bio trener tamo. Međutim, Piksi je to odboio i poručio da mu je san da zaigra za Crvenu zvezdu - istakao je.

Foto: Privatna arhiva

UPRAVA RADNIČKOG SE CENKALA DO POSLEDNJEG MOMENTA SA ZVEZDOM.

Kada se Piksi vratio iz vojske Radnički je ispao u drugu ligu. Piksi je onda odigrao odličnu i sezonu i svojim igrača doprineo da se Radnički odmah vrati u prvu ligu. Tada su mu obećali, ukoliko obezbezdi plasman u viši rang da će da potpiše sa Zvezdu. Međutim, uprava Radničkog nije tek tako popustila, do zadnjeg trenutka su se cenkali sa Zvezdom. Piksi je maltene u zadnjem momentu potpisao za Zvezdu - jasan je Milivojević.

U MARSEJU ODBIO DA OPERIŠE KOLENO.

- Imao je veliki uticaj na igru Zvezde i reprezentacija, bio je fanstatičan igrač. Kada je prešao u Marsej, povredio je koleno, a tada nisu bile te operacije kao sada, pa su mu doktori rekli da ako operiše koleno, može da završi karijeru. On to naravno nije hteo. Zvezda je imala sreću u finalu Lige šampiona što Piksi nije igrao od početka. Ušao je 15 minuta pre kraja i napravio veliku razliku na terenu, stvorio tri ili četiri zicera, međutim, oni nisu iskoristili te šanse - ističe Miroslav.

U JAPANU JE IKONA.

- U Japanu je ikona. Kao trener Nagoje je osvojio prvu i jedinu titulu u istoriji kluba. Bio je veliki igrač, ali i trener. Došao je na mesto selektora Srbije i sve što je obećao je ispunio. Obezbedio je plasman na Svetsko Prvenstvo, potom u A diviziju Lige Nacija i na Evropsko prvenstvo nakon 24 godine. Razni tzv fudbalski stručnjaci komentarišu i osporavaju Piksija da nemamo igru, da ne znaju ništa, ali rezultati su tu. Činjenica je da Srbija ima rezultate koje ranije nije imala. Treba da se ima nekad i sreća, a Piksija je uvek pratila sreća uz veliko znanje - navodi on.

Foto: Privatna arhiva

KRALI SMO FIĆU OD NJEGOVOG OCA.

- Piksi je kao klinac voleo dosta da vozi kola, a nije imao položeno, a ja jesam. U to vreme je njegov otac imao fiću, a terao me je da uzmemo kola, ali smo njegovom ocu pričali da ću ja da vozim, a ustvari je on vozio. Inače, svi policajci su znali da Piksi nema dozvolu, ali su ga svi znali, pa ga nisu dirali. Jednom odemo mi u grad i kada smo se vraćali, rekao mi je da izađem i otvorim kapiju i kako pođe, kapija se zatvori i polomimo desni far. Celu noć smo tražili majstora i našli smo da to popravimo kako njegov otac ne bi video to. Vratili smo kola, pa smo skupljali staklo rukama kako se ne bi videlo - govorio je sadašnji predsednik FK Car Konstantin Niš.

NIŠ JE POSTAO PREPOZNATLJIV ZBOG PIKSIJA.

- Za grad Niš je učinio dosta. Postao je poznat preko njegovog imena, ali nikada niko nije uspeo da iskristi to. Jedino je predsednik Vučić uspeo da iskoristi kada se otvarala fabrika iz Japana, gde je Piksi bio posrednik - zaključio je Milivojević.

BONUS VIDEO