SUTRA SAZNAJEMO KO ĆE SE POPETI NA TRON EVROPE: Ovo su sva finala kontinentalnog takmičenja, Jugoslavija čak dva puta bila druga!

Došli smo do samog kraja Evropskog prvenstva u Nemačkoj, a za titulu prvaka starog kontinenta boriće se Španija i Engleska. Poprište događaja biće Berlin i Olimpijski stadion od 21 čas kada će ove dve selekcije odmeriti snage. Sa jedne strane fenomenalna ekipa ''furije'' koja je najviše pokazala na ovom šampionatu, a sa druge strane Englezi koji su razočarali i nisu pokazali neku igru, ali jesu karakter, pa su se drugi put za redom plasirali u finale.

Najviše titula evropskog šampiona imaju Španija i Nemačka po 3, pa tako Španci imaju priliku da se osame na vodećoj poziciji, dok Englezi još uvek nemaju pehar evropskog prvaka u svojim vitrinama. Do sada su se odigrala niz zanimljivih finala, a najviše se pamte ona iz 1988. godine kada je Holadnija osvojila evropsku titulu i gol Marka van Bastena koji je ušao u anale i smatra se najlepšim do sada. Naravno, tu su ona iz 1992. godine kada je Danska otišla EVRO umesto Jugoslavije i trijumfovala, kao i 2004. kada je Grčka napravila senzaciju. Prvi osvajač je Sovjetski Savez 1960., a poslednji Italija 2020.

1960. GODINA 

Sovjetski Savez je trijumfovao na prvom Evropskom prvenstvu, osvojivši titulu pobednika sa samo tri pobede. Ova neobična okolnost je učinila da njihova pobeda bude još impresivnija. U finalu, sovjetski fudbaleri su se suočili sa reprezentacijom Jugoslavije koja je bila veoma blizu osvajanja titule, ali je ipak morala da se zadovolji drugim mestom.

Sovjetski Savez je započeo svoj put ka tituli na Evropskom prvenstvu sa ubedljivom pobedom od 3:0 nad Čehoslovačkom. Ovaj trijumf je postavio temelje za njihov dalji uspeh u takmičenju. U drugom meču, Sovjetski Savez se suočio sa Mađarskom i uspeo da ostvari još jednu pobedu, ovoga puta rezultatom 2:1. Ova pobeda je dodatno ojačala njihovu poziciju u takmičenju i približila ih finalu.

U finalu, Sovjetski Savez se susreo sa jakom reprezentacijom Jugoslavije. Utakmica je bila veoma neizvesna, ali su sovjetski fudbaleri uspeli da zabeleže pobedu rezultatom 2:1 i time osvoje titulu prvaka Evrope. Ovo je ostalo jedino veliko takmičenje na kome je Sovjetski Savez trijumfovao, čineći njihovu pobedu još značajnijom.

1964. GODINA

Evropsko prvenstvo u fudbalu 1964. godine bilo je obeleženo uzbuđenjem, dramom i političkim tenzijama. Iako je španska reprezentacija jedva prošla protiv Severne Irske, imali su dve ubedljive pobede protiv Rumunije i Republike Irske. Nakon trijumfa nad Mađarskom, u finalu ih je čekao Sovjetski Savez, a Španija je bila spremna za osvetu zbog diskvalifikacije četiri godine ranije.

Sama činjenica da je general Franko prisustvovao finalu dodatno je naglasila političku tenziju ovog meča. Međutim, to nije omelo špansku reprezentaciju da pokaže svoje fudbalsko umeće. Uz podršku svog vođe, Španija je trijumfovala rezultatom 2-1, donoseći radost svojoj zemlji i samom Franku.

Ova pobeda imala je poseban emotivni naboj za špansku reprezentaciju, s obzirom na diskvalifikaciju četiri godine ranije. S obzirom na političku pozadinu meča, trijumf Španije imao je dublje značenje od samog sportskog uspeha.

Evropsko prvenstvo 1964. godine ostalo je upamćeno po brojnim intrigama i dramatičnim trenucima, a pobeda Španije nad Sovjetskim Savezom imala je istaknutu ulogu u istoriji ovog takmičenja. Nasleđe ovog trijumfa i dalje živi kao deo fudbalske i političke istorije Španije.

1968. GODINA

Italijanska reprezentacija uspela je da se plasira u finale prvenstva nakon neobičnog niza događaja. Nakon utakmice bez golova sa Sovjetskim Savezom, odlučeno je da će se finale odigrati između Italije i Jugoslavije.

U finalu su se ponovo susreli sa reprezentacijom Jugoslavije, a i ovaj put rezultat je bio nerešen. S obzirom na to da niko nije želeo da šampion bude odlučen bacanjem novčića, odlučeno je da se utakmica ponovi.

Dva dana kasnije, Italija je uspela da ostvari pobedu nad Jugoslavijom rezultatom 2-0. Ovaj neobičan niz događaja dodatno je učinio prvenstvo uzbudljivim, a pobeda Italije ostala je upamćena kao jedan od ključnih trenutaka u istoriji fudbala.

1972. GODINA

Nemačka fudbalska reprezentacija je ostvarila impresivan uspeh osvajanjem svoje prve evropske titule. Učinili su to na spektakularan način, prošavši grupnu fazu bez poraza i bez zaostatka u eliminacionim mečevima. Ključni igrači poput Gerd Müllera, Franza Beckenbauera, Seppa Mayera, Ulia Hoenessa i Paula Breitnera bili su ključni za ovaj trijumf. Interesantno je da je čak sedam igrača iz nemačkog tima bilo uključeno u idealni tim prvenstva, što jasno govori o dominaciji koju su ostvarili.

Gerd Muler se istakao kao prava gol-mašina tokom ovog takmičenja, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji fudbala. Njegova sposobnost da redovno pogađa mrežu protivničkih timova bila je ključna za uspeh nemačke reprezentacije. Sa svojom izuzetnom sposobnošću postizanja golova, Muler je postao legenda svetskog fudbala i zasluženo je dobio nadimak "Der Bomber".

Osim individualnih talenata, timski duh i podrška među igračima bili su od presudnog značaja za osvajanje evropske titule. Ova nemačka generacija fudbalera bila je poznata po svojoj povezanosti i sposobnosti da deluje kao jedinstven entitet na terenu. Njihova usklađenost i međusobna podrška su bili ključni faktori koji su ih doveli do vrha evropskog fudbala.

1976. GODINA

Fudbalski svet je bio zapanjen kada je tim koji nije bio prepoznatljiv po imenima igrača uspeo da ostvari veliki uspeh na evropskom prvenstvu. Nakon prolaska kroz tešku grupu, pobede nad Sovjetskim Savezom i najveće iznenađenje protiv Holandije, činilo se da je tim sve moguće.

Nakon što su poveli protiv Nemačke u finalu, činilo se da je ekipa na pragu istorijske pobede. Međutim, Nemačka je uspela da izjednači rezultat, dovodeći utakmicu do penala i neizvesnosti koja je pratila taj deo meča.

Antonjin Panenka je postao legenda ne samo zbog svoje odlučujuće uloge u finalu, već i zbog načina na koji je postigao taj gol. Njegov prelep udarac sa penala, koji je kasnije dobio ime po njemu, ostao je upamćen kao jedan od najneobičnijih i najhrabrijih poteza u istoriji fudbala.

1980. GODINA

Fudbalski turnir je počeo sa osam reprezentacija podeljenih u dve grupe. Ovo je bila prva prava varijanta turnira ovog formata, što je unelo dodatni nivo uzbuđenja među navijače i igrače.

Nakon što su pobednici grupa odigravali međusobne utakmice, u finalu su se susrele Zapadna Nemačka i Belgija, koja je bila najjači tim u istoriji do tog trenutka. Finale je bilo izuzetno neizvesno, a publika je bila svedok zaostatka i preokreta pre nego što su Nemci trijumfovali.

U finalnom izboru najboljeg tima prvenstva, od 11 igrača, čak šest je bilo iz reprezentacije Severne Nemačke. Ova dominacija je pokazala snagu i kvalitet ovog tima, ali je takođe izazvala različite reakcije među navijačima i analitičarima. Zanimljivo je da nije bilo mesta za najboljeg strelca turnira, koji je takođe bio iz ove reprezentacije, što je izazvalo kontroverze u fudbalskoj javnosti.

1984. GODINA

Evropsko prvenstvo 1984. godine bilo je poprište nezaboravnih fudbalskih trenutaka, a jedno ime se posebno istaklo – Mišel Platinij. Francuski vezni igrač je bio nezaustavljiv tokom turnira, postigavši neverovatnih 9 od 14 golova svoje reprezentacije.

Iako je uloga veziste obično vezana za kreiranje igre i asistiranje, Platinijev učinak je bio impresivan. Njegova sposobnost da se nađe na pravom mestu u pravo vreme i realizuje šanse dovela je Francusku do neverovatnih visina na tom takmičenju.

Francuska reprezentacija je pokazala izuzetnu stabilnost tokom turnira, uspevajući da savlada sve prepreke koje su im se našle na putu. U finalu su se suočili sa moćnom Španijom, koja je prethodno demonstrirala svoju snagu pobedivši Maltu rezultatom 12-1. Međutim, Francuska je uspela da se izdigne iznad i osvoji titulu šampiona.

Platinijev doprinos trijumfu Francuske bio je neosporno značajan. Njegova sposobnost da se izdvoji kao ključni igrač i postigne toliko golova kao vezni fudbaler ostavila je trajni utisak na fudbalsku istoriju.

1988. GODINA

Evropsko prvenstvo je oduševilo mnoge ljubitelje fudbala svojom uzbuđujućom i neizvesnom dinamikom. Holanđani su se istakli svojim impresivnim nastupom, uspevajući da preokrenu loš početak takmičenja u svoju korist.

Prvenstvo je započelo loše po Holanđane, porazom od Sovjetskog Saveza. Međutim, ovo nije pokolebalo ekipu, već ih je motivisalo da pokažu svoju pravu snagu u preostalim mečevima.

Nakon poraza, Holanđani su uspeli da ostvare niz pobeda protiv jakih protivnika. Pobedili su Englesku, Irsku i favorizovanu Zapadnu Nemačku, demonstrirajući svoju izuzetnu igru i timski duh.

Finale prvenstva je obeležio spektakularan gol Marka van Bastena, koji je svojim volejom zapanjio publiku i ostavio neizbrisiv trag u istoriji evropskog fudbala. Njegova izvanredna izvedba je bila ključni momenat koji je doneo pobedu Holanđanima.

1992. GODINA

Svi ljubitelji fudbala se sećaju epskog uspeha danske reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1992. godine, ali malo ko zna da se njihov put ka tituli prvaka Evrope nije ni trebao desiti. Naime, Danci su se prvobitno čak ni nisu plasirali na prvenstvo, već su zauzeli mesto Jugoslavije koja je bila diskvalifikovana zbog ratova na Balkanu.

Danci su iskoristili tu poklonjenu priliku i ostvarili neverovatan uspeh. Prošli su grupnu fazu takmičenja, pobedivši u duelima sa Švedskom, Francuskom i Engleskom, a zatim su izbacili Holandiju u polufinalu. Ipak, vrhunac njihovog trijumfa bio je u finalu, kada su pobedili favorizovanu Zapadnu Nemačku rezultatom 2:0.

U poređenju sa drugim reprezentacijama, Danci su imali samo dva zvučna imena – Petera Šmajhela i Brajana Laudrupa. Ipak, njihov timski duh i upornost nadoknadili su nedostatak velikih zvezda, što je rezultiralo najvećim uspehom u istoriji danskog fudbala.

Ovaj trijumf danskog tima na Evropskom prvenstvu bio je posebno emotivan zbog podrške koju su imali od svojih navijača. Činjenica da su se takmičili kao "autsajderi" u takmičenju, dodatno je doprinela emotivnom naboj i slavlju koje je usledilo nakon njihove pobede.

Dan i danas, trijumf danskog tima 1992. godine ostaje kao inspiracija svim reprezentacijama koje se takmiče kao autsajderi. Njihova priča je podsetnik da se čuda i veliki uspesi mogu ostvariti i bez velikih zvezda, samo ako postoji jedinstvo, vera i upornost.

1996. GODINA

Reprezentacija Nemačke je uspela da pobedi Englesku u čuvenom polufinalu na Vembliju, ali možda ne i najbolji tim koji je ova zemlja imala, pokazala je svoju snagu i upornost na putu do finala Evropskog prvenstva. Iako su prošli grupnu fazu lako i efikasno, nije sve išlo glatko u izbacivanju ostalih reprezentacija.

Nakon dominantnog prolaska kroz grupnu fazu, reprezentacija se suočila sa izazovima u izbacivanju ostalih ekipa. Njihov put do finala nije bio bez prepreka, ali su uspeli da pokažu izuzetnu upornost i mentalnu snagu koja ih je dovela do konačnog trijumfa.

Nakon mnogo napetih trenutaka i izazova, reprezentacija je uspela da se plasira u finale, gde je imala završni okršaj sa Češkom. Iako su imali zvučna imena u timu, njihov fudbal nije uvek bio najlepši, ali su uspeli da pokažu svoju snagu i pobede u ključnom trenutku.

2000. GODINA

Francuska fudbalska reprezentacija se vratila na svetsku scenu sa impozantnim sastavom, uključujući Zinedina Zidana i Tjeri Anrija. Ovog puta, ekipa je bila još jača nego pre, sa širokim spektrom talentovanih igrača. Grupnu fazu su prošli sa dve pobede i jednim porazom, demonstrirajući svoju superiornost na terenu. Međutim, put do finala nije bio lak - zahtevao je veliku borbu i napor.

Francuska reprezentacija je morala da se izbori za svoje mesto u finalu protiv Italije sa dosta napora. Njihovo izjednačenje koje ih je dovelo do produžetaka je bilo samo početak. Na kraju su trijumfovali zlatnim golom Davida Trezegea, obezbeđujući svoje mesto u finalu na dramatičan način.

2004. GODINA

Grci su uspeli da ostvare nezamislivo na Evropskom prvenstvu, pobedivši neke od najvećih fudbalskih sila. Iako su malo ko očekivali njihov uspeh, upornost, taktička disciplina i odbrambena čvrstina doveli su ih do samog vrha.

Jedan od ključnih elemenata uspeha grčkog tima bila je fenomenalna odbrana koja je uspela da sačuva svoju mrežu netaknutom tokom nokaut faze takmičenja. Ova izuzetna odbrambena čvrstina bila je ključna u njihovom trijumfu nad favorizovanim protivnicima.

Iako su malo poznati van njihove zemlje pre prvenstva, grčki igrači su postali heroji svoje nacije zahvaljujući svojim izvanrednim dostignućima na terenu. Njihova posvećenost i timski duh bili su od presudnog značaja za osvajanje trofeja.

Iako su uspeli da ostvare impresivne rezultate, nedostatak kreativnosti i napadačke igre bio je primetan u njihovoj igri. Ovo je rezultiralo ne tako uzbudljivim utakmicama za gledanje, ali su ipak uspeli da efikasno iskoriste svoje resurse i dođu do pobedničkog pehara. Grčka je tada u finalu pobedila domaćina, Portugal sa 1:0 golom Angelosa Haristeasa.

2008. GODINA

Reprezentacija Španije je bila jedna moćna i mlada ekipa sa prosekom starosti od skoro 25 godina. Nakon grupne faze, usledio je meč sa Italijom koji je bio prepun iznenađenja. Iako su odigrali nerešeno, ekipa je uspela da pobedi na penale, pokazujući izuzetnu mentalnu snagu i odlučnost u ključnim trenucima.

U polufinalu, tim je ponovo izašao kao pobednik u duelu sa Rusijom, dok je finale sa Nemačkom bilo pravo fudbalsko nadmetanje. Uprkos napadački orijentisanom timu Nemačke, ekipa je sjajnom igrom uspela da svede protivnika na samo dva udarca ka golu, demonstrirajući izuzetnu odbrambenu taktiku i timski duh.

Niko nije očekivao da će Španci uzeti evropski tron pored Nemačke koja je tada u timu imala asove poput Balaka, Podolskog, Klosea, Švajnštajgera, Lama i drugih. Ma da je i Španija imala moćan tim sastavljen od Ramosa, Kasiljasa, Toresa, Vilje, Fabregasa, Ćavija, Inijeste i drugih.

2012. GODINA

Debata o najboljoj reprezentaciji svih vremena uvek uključuje Mađarsku, Holandiju, Englesku, ali tu je i ovaj tim Španije. Nakon osvojenog Evropskog prvenstva, pobedili su i na Svetskom prvenstvu, a potom došli i ovde da odbrane evropsku titulu. U kvalifikacijama su pobedili u svih osam mečeva, sa gol razlikom od +20. Na turniru su bili nepobeđeni i primili samo jedan gol od Italije. Mnogi su ih optuživali da su dosadni, jer niko nije mogao da im uzme loptu. To su videli i Italijani u revanšu u finalu, koje su Španci lako i zasluženo dobili 4:0.

2016. GODINA

Nacionalni tim Portugala je na toj evropskoj smotri grupu prošao bez ijedne pobede imali su tri remija. U nokaut rundi su izbacivali rivale na produžetke ili penale. Tek u finalu protiv favorizovane Francuske pokazali su malo bolju igru. U međuvremenu su došli neki mladi igrači da popune ekipu iskusnih zvezda. U regularnih 90 minuta dobili su samo Vels u polufinale sa 2:0.

2020. GODINA

Evropsko prvenstvo 2020. godine se održalo godinu dana kasnije zbog pandemije korona virusa. Ovaj evropski šampionat je bio prvi čiji su domaćini bili čak 11 država. Italijani su ostvarili trijumf na Vembliju protiv Engleza nakon boljeg izvođenja penala. ''Azuri'' predvođeni Robertom Manćinijem su delovalo moćno i nepobedivo.

Posebno se istakao Federiko Kijeza koji je tada bio možda u životnoj formi. Italijani su grupnu fazu okončali sa maksimalnih devet bodova i bez primljenog gola. U nokaut rundi je bila nešto drugačija priča. Osmina finala je dala za protivnika Austriju, koja je uvek nezgodan rival, ali su Italijani prošli nakon 120 minuta igre i pobedom od 2:1.

U četvrtfinalu je usledio duel sa Belgijom, ali je Italija bila bolja rezultatom 2:1, a u polufinalu je protivnik bila Španija. Nakon boljeg izvođenja penala, ''azuri' su prošli u finale gde su na Vembliju igrali protiv Engleske. Pošto je bilo 1:1, jedanesterci su odlučili prvaka Evrope. Nesrećni Bukajo Saka je naišao na sjajnog Đanluđija Donarumu koji je zaustavio udarac fudbalera Arsenala i doneo titulu svom nacionalnom timu, drugu u istoriji.

BONUS VIDEO