MIKSA vs JAMAL: Mladi srpski reprezentativac se prisetio susreta sa novom španskom zvezdom! Lamin mi je rekao: "Odličan si, brate"!

Španska fudbalska reprezentacija je osvojila Evropsko prvenstvo na dominantan način, a posebno su se istakli mladi talenti među kojima najviše Lamin Jamal fudbaler koji je samo dan pre velikog finala proslavio svoj 17. rođendan.

Krilni fudbaler je postao najmlađi igrač ikada koji je nastupio u finalu nekog Evropskog, ili svetskog prvenstva, a tek šta je na terenu pokazao za svoje godine, tek će se prepričavati.

Međutim, u ovom momentu moramo da se vratimo u blisku prošlost, tj. na leto 2023. godine kada je nova zvezda španskog, evropskog i svetskog fudbala nastupala na evropskoj smotri fudbala za fudbalere do 17 godina koje je održano u Mađarskoj.

U okviru grupe B mlada fudbalska reprezentacija Španije sa Lamin Jamalom sastala se sa izabranom selekcijom Srbije, a međusobni duel koji je odigran 24. maja 2023. godine okončan je podelom bodova, rezultatom 1:1. "Orlovi" su poveli pogotkom Andrije Maksimovića u 68. minutu, da bi deset minuta kasnije Jamal postavio konačan rezultat.

U dresu srpske fudbalske reprezentacije tada je nastupio Jamalov vršnjak, ubojiti srpski golgeter Mihajlo Cvetković koji je ekskluzivno za naš portal podelio impresije vezane za njihov međusobni susret i razgovor nakon duela između "orlova" i "crvene furije".

- Jamal mi je prišao na kraju utakmice, pružio ruku i rekao na engleskom: "Odličan si brate, šteta što nisi Španac, bili bi najbolji tandem u Evropi!". Ja sam se nasmejao, potapšao ga po ramenu i odgovorio: "Brate, šteta što ti nisi Srbin, bili bi najbolji tandem na svetu!". Nasmejao se i on, zagrlili smo se i poželeli sreću jedan drugom. Ja sam te sezone bio najbolji strelac svih kadetskih liga Evrope i "zlatna kopačka" te iste Evrope, ali nisam bio ni blizu te sreće koju je on imao, nakon što je dobio poziv selektora seniorske reprezentacije Španije i sa njom postao prvak Evrope i najbolji mladi igrač - istakao je popularni Miksa aktuelni napadač Čukaričkog kojeg prate mnogobrojni skauti kako najboljih domaćih, ali i evrospkih klubova.

Foto: privatna arhiva/Mihajlo Cvetković

 

Interesantno je napomenuti da je Cvetković rođeni Nišlija, što ga svakako i na taj način povezuje sa selektorom Draganom Stojkovićem:

- Uh! Sada ste me baš stavili na muku, ali kao što vidite i nasmejali do suza. Selektor živi bliže samom centru Niša, tako da ću Vas morati razočarati, jer nismo komšije, samim tim nisam nikada bio u prilici da mu šutirajući loptu razbijem prozor, ili da ga kao većina nestašne dece probudim za vreme popodnevne dremke, a kamo li da mu ne kažem na ulici dobar dan gospodine. Inače otkriću vam i to, svaki put kada putujem svojoj kući iz Niša prolazim pokraj selektorove rodne kuće, ali ni tada ne koristim sirenu, niti izbacujem papiriće iz kola - uz smeh bezazlenog, lepo vaspitanog i nadasve dobrog deteta, odgovorio je Mihajlo, pa nastavio:

- Dragan Stojković Piksi je bio fudbalska veličina i legenda o kojoj sam još kao klinac znao baš sve, jedan je od Šest Zvezdinih zvezda, što neosporno govori o tome kolika je veličina. Imao sam priliku da ga upoznam kao selektora i zaista i njemu i nacionalnoj reprezentaciji od srca želim svu sreću. Na meni je da i dalje svakodnevno marljivo radim na sebi, da se borim i ginem na terenu, da svojom igrom, golovima, rezultatima i ponašanjem na terenu i van terena pokažem i dokažem koliko vredim i kao igrač i kao čovek, a sve ostalo je u božijim i selektorovim rukama. Za mene kao dete koje je vaspitano od oca koji je profesionalni vojnik i koji je i ovoga časa u svojoj uniformi u blatnjavom rovu i pod šatorom na administrativnoj liniji sa srpskim Kosovom i Metohijom, srpski grb na grudima je svetinja nad svetinjama. Ja i moja sestra Petra koja je i sama volonter u humanitarnoj organizaciji koja brine za decu sa posebnim potrebama odrasli smo u familiji koja vekovima unazad slavi svoju krsnu slavu i za koju ljubav prema Srbiji nema cenu, samim tim bila bi mi najveća moguća čast i ponos da jednoga dana obučem dres A reprezentacije i ja zaista i srcem i dušom verujem i živim za taj dan. Kao što niko iz naše duše ne može da nam otme Kosovo, tako ni meni niko i nikada neće moći oteti pravo na moju veru i verovanje.

Često na svoj profil kačiš fotografije sa dečicom, to si uradio i nakon svoje poslednje , a prve prvenstvene utakmice, u kojoj si postigao odlučujući gol i bio jedan od ubedljivo najboljih pojedinaca na terenu, vidimo da je i Jamal počeo da te kopira?

- Da, on se nedavno posle finala evropskog šampionata fotografisao sa peharom u ruci i svojim malim polubratom i to mi je bilo baš drago i simpatično, jer se i Mesi nekada fotografisao na sličan način. Ja decu zaista obožavam, a posebno ovu koja su na mojim fotografijama, to su deca moje sestre od tetke Jovane, mali Đorđe sada ima tri godine, a Anđela samo 10 meseci, oni su moji najmlađi navijači i moja najlepša inspiracija, nešto kao anđeli sreće i kad god su oni na tribinama ili tu negde u mojoj blizini, ja imam dodatnu snagu i inspiraciju, da dam i više od svoga maksimuma, kako naš narod kaže, da ako zatreba i poginem na terenu. Godinama smo ja i mama nakon dolaska iz Niša odvojeni od ostatka naše porodice, Jovana i njen suprug su moja druga porodica, neko ko je uz mene svih ovih godina i njihova kuća puna topline, ljubavi i sreće je i moja druga kuća, a to i meni i mami znači nemerljivo više od svakog materijalnog i bilo kog drugog bogatstva. 

 

Za Jovanu znamo da je jedna od legendi ŽFK Crvena zvezda, Zvezdu je pre tri godine napustila kao njena kapitenka i fudbalerka koja je u tom trenutku odigrala najviše utakmica u njenoj istoriji, sa titulom najbolje fudbalerke upravo te njene na veliku žalost svih ljubitelja ženskog fudbala poslednje sezone. Bila je jedina koja je u isto vreme bila reprezentativka Srbije i u fudbalu i futsalu, a znamo da je istovremeno bila i student generacije, a od skora i na doktorskim studijama. Da li je to možda odgovor od milion evra na ne samo novinarsko pitanje, koje unazad godinu dana apsolutno svi očekuju, a ono glasi: Koja je sledeća destinacija u tvojoj fudbalskoj karijeri?

- Sada ste me baš slatko nasmejali, lepo ste Vi to sve povezali i zaključili, ali moraću da Vas pomalo razočaram i donekle uskratim za konačan odgovor. U svakom slučaju želim da u svom matičnom klubu ostanem do svoga punoletstva, a nakon toga mi je želja da svoju sportsku sreću okušam u nekom od velikih evropskih klubova, ali izvan Srbije, ali ko zna, jednoga dana možda kopačke o klin nalik Jovani okačim upravo ovde u Srbiji. U svakom slučaju Jovana je oduvek bila moja velika inspiracija, došla je u Zvezdu još kao devojčica iz jednog malog mesta nedaleko od moga Šarlinca i sve ono što je kao fudbalerka postigla vredno je svakog divljenja i poštovanja, a za postignuto izvan fudbala zaslužuje ponos cele nacije. Kao majka dva mala deteta ona i dan danas svakodnevno trenira i sa potpunom sigurnošću mogu da kažem, da je spremnija od velikog broja profesionalnih fudbalera. Nama je to u genima, a geni su čudo - zaključio je fudbaler koji će uskoro zadiviti fudbalsku Evropu barem onoliko koliko je to učinio i Lamin Jamal.

Već predstojećeg septembra fudbalska reprezentacija Španije dolazi u Beograd gde će u okviru UEFA Lige nacija odigrati meč sa reprezentacijom Srbije. Možda će navedeni duel biti nova prilika da se Cvetković i Jamal ponovo usretnu na terenu, na različitim stranama, uz nadu da će mladi srpski fudbaler nadmašiti ostvarenje svog špnaksog vršnjaka.

 

BONUS VIDEO: