SINIŠIN SIN NEUTEŠAN: Suza suzu stiže posle reči Miroslava Mihajlovića

Siniša Mihajlović izgubio je borbu sa leukemijom 16. decembra 2022. godine, ali sećanje na njega ne blede. Kompletan fudbalski svet, a pre svega u Italiji, i dalje prepričava i još dugo će prepričavati sve ono što je Miha uradio za fudbal. On se duboko urezao u srca svih navijača, kojima je teško na pomen njegove tragičen smrti posle višegodišnje borbe.

Ipak, najteže je njegovoj porodici, deci i supruzi Arijani Mihajlović. Ona svoja sećanja na velikog Mihu redovno objavljuje putem društvene mreže, a uoči obeležavanja dvogodišnjice od smrti velikog fudbalera, trenera, ali i čoveka. S druge strane, njegovi sinovi to više drže u sebi, a Miroslav Mihajlović je otvorio dušu na drugu godišnjicu njegove smrti rečima od kojih bi i kamen zaplakao.

Foto: Tanjug/AP

- Tata je bio čudo od čoveka, impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal od malena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca - rekao je Mirosav za Il Mesađero.

Miroslav želi kao tata da bude trener.

- Izabrao sam drugi put, ali uvek inspirisan onim što se dešavalo u porodici. Nisam izabrao teren već kancelariju iako završavam Sportske nauke da bih ispunio obećanje dato tati. Radim sa Lućijem, koji je za njega bio brat, a za mene stric, stičem veliko iskustvo. Živim pet kilometara od omladinskog trening centra, ostajem u sportskom centru do večeri. Posvećen sam, ne želim da neko pomisli da zbog prezimena Mihajlović moram da uspem po svaku cenu. Želim da uspem jer to zaslužujem. Tata je imao poseban odnos sa mnogim igračima i time prinudio tim da daje više. Mislim da je to ključ: koliko god neko bio dobar, ako voli trenera, trudi se da pruži više. Približavam se mladima misleći prvo na odnos, a potom na tehničke kvalitete - dodao je Miroslav.

Foto: Tanjug/AP

Kako je otkrio, znanje je kupio od tate Siniše.

- Pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može da misli da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja. To su vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom - zaključio je Miroslav.
 

BONUS VIDEO