HTEO SAM DA BATALIM KOŠARKU: Jokićeva POTRESNA ispovest ŠOKIRALA svet!

Foto: www.profimedia.rs

Centar Denvera Nikola Jokić

Centar Denvera Nikola Jokić oglasio se prvi put od kada je poneo MVP priznanje, a u ispovesti je, između ostalog, otkrio da je svojevremeno želeo da napusti košarku zbog strasti prema konjičkom sportu.

- Uvek kažem da nije samo do mene, već do svih ljudi koji su mi pomogli, verovali u mene. Naravno da sam uložio mnogo truda, ali nisam to učinio sam - počeo je Srbin, pa dodao:

- Nisam želeo mnogo da razmišljam o tome, koncentrisao sam se na teren, u toku je bila borba za prednost domaćeg terena u plej-ofu. Hteli smo da uđemo u plej-of u što boljoj formi, tako da mi je fokus bio na drugim stvarima.

Džoker je priznao da je mogao lako da odustane od košarke.

- Da, kada mi je bilo 14-15 godina. Bio sam opčinjen konjičkim trkama i nije mi se išlo na košarkaške treninge nekih šest-sedam meseci. Otac me nije terao, ali posle sam se sam vratio jer mi je nedostajala košarka.

Jokić izuzetno ceni legendarnog Tima Dankana.

- Za mene je on najbolja četvrotka u istoriji NBA lige i jedan od najboljih igrača franšize (San Antonio Spars) ikada. Mislim da je dobra stvar imati njega za uzora. Za mene bi mnogo značilo ako bih uspeo da toliko dugo ostanem u jednom klubu i izgradim tako dobar odnos sa celom organizacijom.

Foto: youtube.com/michaellunde

Želi kao Tim Dankan - Nikola Jokić

Za kraj, as Nagetsa se dotakao uticaja porodice na njegov razvoj, posebno braće.

- Moj brak je fantastičan. Mnogo sam srećan jer sam našao nekoga ko me upotpunjuje na toliko mnogo načina. S druge strana, ona se mnogo žrtvuje da bih ja mogao da budem ono što želim. Tako nešto je jako teško naći, posebno u današnjem svetu - kazao je Jokić, pa poentirao:

- Najstariji brat Strahinja je veliki i jak kao ja, ali nije talentovan. Nemanja je bio veoma talentovan, ali ga nije mnogo zanimala košarka, a ja sam neki miks njih dvojice. Imam Nemanjin talenat, a Strahinjinu građu. Ali nije samo do njih, tu je moja supruga koja je stalno uz mene, otac koji me je odveo na prvi trening, mama koja mi je oduvek bila anđeo čuvar. Svi oni su svakodnevno uz mene i pomažu mi da preživim svaki dan. Zbog toga sam im večno zahvalan. Jer, nije stvar samo u trofeju, već u celom putovanju to njega. Trofej je samo jedan momenat cele priče.