NOVICA PROLAZIO KROZ AGONIJU: Kapiten Partizana OTVORIO DUŠU - Samo sam mislio kako ću da se izvučem!

Foto: Telegraf/DraganKadić

Veličković ističe da dolazak Željka Obradovića nema nikakve veze sa njegovim odlaskom, da se radi o spletu okolnosti.

- Ne, ne, ne. Ranije sam odlučio da mi je ovo poslednja sezona. Svake sezone sam se ponavljao, da li treba da nastavim i nastavljao sam. Prošle sezone osetio sam da mi je telo došlo do neke granice. To je moja odluka, nisam imao saznanja da se Željko vraća u Partizan, već sam rešio da je dosta. Ušao sam u zonu gde mi nije bilo prijatno i bojim se da bih zdravstveneno još više pogoršao situaciju da sam nastavio da mučim telo - rekao je Veličković u intervjuu za Sport klub.

Jeste dao mnogo Partizanu i srpskoj košarci, ali će uvek ostati ono pitanje - kakav bi bio da ga nisu omele povrede?

"Novica ubica" ne pamti kada je poslednji put završio utakmicu bez bolova:

- Iskreno, ne sećam se. Sve se svodilo na to – završim utakmicu i pripremam za sledeću. Pogotovo ako je tokom nedelje. Samo sam razmišljao da izvučem i izdržim jer nikad ne znaš kako će telo da reaguje. Jedan dan si normalan, drugi dan si sa otokom. U suštini došao sam do kraja i to je to. Mislim da nisam mogao više da dam, prevashodno sam mislio na zdravlje. Izvukao sam maksimum i ponosan sam na sebe. Nisam se predao kada mi je doktor posle operacije saopštio da 50 odsto igrača odustane i završi karijeri. To se desilo kada sam imao 26 godina, a uskoro ću da napunim 35. Puna kapa što se mene tiče, nisam mogao više. Sebe sam uživeo kada sam se vratio iz Turske u Partizan, emocija mi se vratila, želja za igranjem, navijači, klub koji mnogo volim… To me je vuklo iz godine u godinu. Da sam bio u inostranstvu verovatno bih odavno završio karijeru.

Najtužniji momenat u karijeri je ipak vezan za reprezentaciju:

- Polufinale Svetskog prvenstva i poraz od domaće selekcije. Turska i momenat operacije kolena. Imao sam izgubljenih utakmica, kad god se borim za trofej, teško mi pada, ali upečatljivi momenti su kad si klinac, kad smo rasli kao reprezentacija, i onda dođe taj poraz koji me je baš ranio. Godinu, dve posle Turske uspelila je povreda, pa operacija. Sve mi se nadovezalo i u momentu više nisam znam da li ću ikad više da istrčim na teren. Sa nekog nivoa sišao si na nešto gde nisi sebe mogao u tom momentu da zamisliš. Jedini spas, da se emotivno oporavim, bio mi je Paritzan. Sreća da se to dogodilo i tih pet godina u drugom mandatu u Humskoj vratilo me je u život. Sa Partizanom svaki poraz mi je padao katastrofalno - rekao je Veličković.