Može da priča ko šta hoće: Beograd, Atina i Istanbul su centri evropske košarke!
Evroliga je donela konačnu odluku. Naredne sezone u elitnom evropskom klupskom košarkaškom takmičenju umesto ruskih klubova učestvovaće španska Valensija i beogradski Partizan čime je mapa Starog kontinenta kada je igra pod obručima u pitanju u potpunosti promenjena.
Pored prestonice Grčka, kao i turskog Istanbula, Beograd je ostao treći evropski grad koji će naredne sezone u Evroligi imati dva kluba. S obzirom da je srpska prestonica nedavno bila i domaćin završnog turnira ovog takmičenja, jasno je da Evropa konačno, htela to ili ne, priznaje da se postojbina evropske košarke upravo nalazi na ovim našim prostorima.
Tokom naredne sezone Beograd će iz nedelje u nedelju dočekivati krem evropske košarke i sama ta činjenica je dobar povod da se podsetimo na pređašnje uspehe srpskih kubova u elitnom takmičenju.
Kroz istoriju, pet srpskih klubova uzimalo je učešće u elitnom takmičenju. Prvi klub koji se našao u odabranom društvu jete OKK Beograd koji je svoj debitantski nastup zabeležio u sezoni 1958/59. Na premijeri su popularni „Klonferi“ ostvarili veliki upeh plasiravši se u polufinale. Na startu takmičenja bili su bolji od atinskog AEK-a (121:53, 84:76), da bi preko francuskog Etoil de šarlevila stigli na prag velikog finala, ali su neočekivano poraženi od Akademika iz Sofije (79:69, 77:94).
Tokom 60-tih godina XX veka OKK Beograd je vjoš tri puta nastupao u eliti, a u sezonama 1963/64 i 1964/65 takođe su stizali di polufilane runde, ali su nepremostive prepreke na putu ka finalu bili predstavnik Čehoslovačke Spartak Brno (103:94, 75:85) i madridski Real (113:96, 61:84).
Debi u elitnom takmičenju Crvena zvezda je zabeležila u sezoni 1969/70. Nakon elikinacije Sparte Bentranž iz Luksemburga i atinskog Panatinaikosa, crveno-beli su u četvrtfinalnoj grupi u konkurenciji moskovskog CSKA, Injisa iz Varezea i francuskog Asvela zauzeli poslenju poziciju. Ipak, tri godine kasnije klub saMalog Kalamegdana uspeva da stigne do polufinala ovog takmičenja. Ekipa koju je sa klupe predvodio trener Bratislav Đorđević nakon dva uvodna kola, u četvrtfinalnoj grupi u konkurenciji sa Simentalom iz Milana, Makabijem iz Tel Aviva i madridskim Realom obezbedila je plasman u narednu rundu, ali je CSKA iz Moskve nakon dvomeča trasirao sebi put ka direktnoj borbi za trofej (90:98, 83:100).
I ekipa beogrdskog Radničkog je uspela da stigne do samog praga finala. „Majstori sa Krsta“ u sezoni 1973/74 jedini put su učestvovali u najeminentijem takmičenju, a u polufinalu poklekli su pred tada neprikosnovenim Injisom iz Vareza (83:70, 78:105).
Poslednji beogradski klub koji je svoje ime upisao u red učesnika elitnog takmičenja jeste ekipa Partizana. Crno-beli su debitantski nastup zabeležili u sezoni 1976/77, a 15 godina kasnije ostvarili su i najveći uspeh beogradske i srpske košarke popevši se na krov Evrope savladavši u finalu španski Huventud u Istanbulu rezultatom 71:70.
Takođe treba napomenuti da je ekipa iz Humske od svih srpskih klubova ostvarila najviše nastupa u elitnom evropskom košarkaškom takmičenju. Crno-beli su do sada čak 21. sezonu bili deo najeminentnijeg karavana.
Poslednja srpska ekipa koja je učestvovala u Evroligi jeste vršački Hemofarm. U sezoni 2010/11 Vrščani su učestvovali u kvalifikacijama za elitno takmičenje. U uvodnoj runski eliminisali su izraelski Hapoel Galil (77:86, 97:84), ali je u narednoj kvalifikacionoj fazi bolja od Hemofarma bila ekipa berlinske Albe (78:73, 67:73).
Kao što je već rečeno, beogradski Partizan je u istoriji zabeležio najviše nastupa u eitnom takmičenju – 21. Nakon crno-belih, sledeći p obroju učešća su košarkaši Crvene zvezde koji su deo najeminentnijeg takmičenja bili 12. puta, dok je OKK Beograd ostvario četiri nastupa. Beogradski Radnički i vršački Hemofarm su to učinili po jednom.
- Srpski klubovi u elitnom košarkaškom takmičenju:
Partizan (21. učešće):
333 146 1 186
Crvena zvezda (12. učešća):
270 104 0 166
OKK Beograd (4. učešća):
21 14 0 7
Radnički Beograd (1. učešće):
11 8 0 3
Hemofarm Vršac (1. učešće):
4 2 0 2
Napomena: broj odigranih mečeva; Broj pobeda; Broj remija; Broj poraza
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)