MARKO SIMONOVIĆ OTVORIO DUŠU ZA SRPSKI TELEGRAF: Bolno mi je sve što se dešava na Kosovu!

Igračku karijeru počeo je u mlađim kategorijama beogradskog Radničkog nakon što se njegova porodica preselila u Beograd iz Prištine posle bombardovanja. Međutim, iako godinama ne živi na Kosovu, Simonović je u intervjuu za Srpski telegraf otkrio da ga boli sve što se dešava u južnoj srpskoj pokrajini.

Rođeni ste u Prištini, kako gledate na dešavanja na Kosovu i Metohiji?

- Normalno je da me boli sve vezano za Kosovo iako nisam bio tamo otkako smo otišli. Sve me to potresa. Zato se trudim da gledam što manje vesti jer ne mogu ništa da učinim.

Profesionalnu karijeru ste započeli u Smederevu, ali ste najveći uspeh postigli igrajući za Crvenu zvezdu.

- Zvezda je nešto najbolje što mi se desilo. Igrao sam tri puta za crveno-bele i to je obeležilo moju karijeru. Prošao sam svašta za to vreme i sve bih ponovio da mogu. Tačno je da je bilo nekih padova u prvoj sezoni, ali posle smo beležili mnogobrojne uspehe. Tačno je da je veliki pritisak u Zvezdi, ali u životu ništa nije lako.
 

Foto: Starsport

Niste imali podršku navijača u prvoj sezoni na Kalemegdanu, kada se to promenilo?

- Nije uvek bilo lako, ali sam znao da neću odustati. Ne znam u kom trenutku su me navijači prihvatili, ali sećam se da sam išao s Vladanom Radonjićem na utakmicu fudbalskog kluba i svi su prilazili da se pozdrave. Znam da mi je rekao: "Da li je moguće da te vole toliko".

Tokom karijere odigrali ste veliki broj večitih derbija, kako biste opisali te utakmice?

- Derbi je poseban osećaj, mi domaći igrači to shvatamo. Stranci i ne baš. Navijači te motivišu i daju ti snagu da se boriš, to je poseban osećaj. Ne sviđa mi se kad ispadne neki incident, posebno jer smo mi prijatelji s igračima Partizana. Novica i ja se znamo godinama.

Kada se pominju susreti Zvezde i Partizana, ne možemo zaboraviti ni finalnu seriju 2014, kada ste podigli pehar namenjen Partizanu. Kako ste se nosili s tim?

- Što se tiče pehara, navijači su ga uzeli i delegat me je zamolio da odem da ga vratim. Otišao sam tamo i pokušao da ga vratim, ali nisam uspeo. Video sam da neko sad priča ovo ili ono, ali da vidim kako bi se neko drugi poneo. Ne kajem se zbog toga. Za tu seriju mogu samo da kažem da mi je žao što se ona tuča desila.

Koji je trener najviše uticao na vašu karijeru?

- Svako ima svoje posebno mesto, ali dvojica su imala najveći uticaj. To su Dejan Radonjić i Saša Đorđević. Mogu da kažem da mi je žao što mi se Đorđević nije ranije desio. Ne mislim samo na košarkaško znanje, već mi je totalno promenio pogled na sve.

Osvojili ste srebro na Svetskom prvenstvu u Španiji i na Olimpijskim igrama u Riju, kako pamtite ta takmičenja?

- Veliki uspeh. Sećam se na polufinalu protiv Francuza Đorđević mi je na tajm-autu rekao: "Ti uzmi loptu i na tebi da se pravi faul, ti ćeš to dati". Kada ti neko tako kaže, pa onda bih dao i 101 slobodno bacanje. Posle na Olimpijskim igrama smo igrali odličnu košarku.

Da li vam je ostao žal za zlatom?

- Naravno, svi smo očekivali da osvojimo u Lilu. Najteže mi je pala utakmica s Litvancima, taj poraz me i dalje boli. Sećam se posle utakmice da smo ušli u svlačionicu i samo muk. Neko je plakao, uđe Sale i pune oči suza. Jedan loš dan i dođe do poraza.

Foto: Starsport

Nebojša pravi profesionalac

Kakav ste imali odnos s predsednikom Nebojšom Čovićem?

- Čović je veliki profesionalac. Sve radi u interesu kluba i da zaštiti igrače. On je jedan od najboljih sportskih radnika, tu mislim na menadžment. Želim da ostane što duže.

Spremam se za trenera

Nakon završene karijere postali ste pomoćni trener Zvezde u stručnom štabu Vladimira Jovanovića. Zašto ste napustili klub kada je došao Duško Ivanović?

- Došao sam sa Vladom, normalno je i da s njim odem. Međutim, ne odustajem od trenerskog posla, učim i dalje i spremam se. Videću kako će se stvari odvijati.

Iznenađuju li vas dobre partije crveno-belih od dolaska Ivanovića?

- Ne, naravno. Igraju dolično, on je vrhunski trener. Verujem da će to sve biti odlično.

BONUS VIDEO: