VELIKA ISPOVEST NIKOLE JOKIĆA: NE VOLIM ovaj život! NE ŽELIM da me DECA OVAKO PAMTE!

Nikola Jokić ne govori za medije u Srbiji, ali je situacija nešto drugačija kada ode "preko bare".

Novinari u našoj zemlji nemaju tu prviliegiju da razgovaraju sa najboljim košarkašem na planeti kada je u rodnoj grudi, ali ume Nikola da otvori dušu u Americi. Razgovarao je u podkastu svog saigrača iz Denvera Majkla Portera Juniora, a rekao je da su mu to najbolja pitanja koja je dobio.

Šta ga motiviše i dalje? 

-Motivacija je to što postanete opsednuti uspehom, kao i pobedama, pogotovo mi kao tim što sada radimo. Želimo da pobedimo svaku utakmicu. Pobeđivanje je kao životni stil za nas i postanemo opsednuti time. Zabavno nam je kada pobeđujemo, a kada izgubimo ne osećamo se dobro. To je moja motivacija – opsednutost pobedama. 

Kako se nosi sa pritiskom? Jokić je Porteru rekao kada je bio ruki da ima i strah od pritiska, ali da ga prihvata i da uvek uradi ono što treba da uradi. 

-Mislim da ako niste uplašeni, ako niste nervozni, ako ne osećate pritisak, niste izabrali pravi sport. Mislim da je to normalno i moraš da imaš to. Najvažnije da se pripremiš za taj momenat. Okej, misliš u glavi, ovaj igrač, publika, igraš u gostima... Pravio sam scenarije u glavi šta može da bude u toj hali, sa tim igračem, već sam to proživeo u glavi. Ponekad je drugačije, ali to te pripremi za sve što može da se dogodi. Od početka, pritisak i strah, ma i sada imam strah i pritisak svaku utakmicu, da će me protivnički igrač prebiti, pobediti... Moraš da imaš to, tako mislim ili samo ja razmišljam drugačije. 

Koliko mu je potrebno da se pripremi za utakmicu? 

-Utakmica počinje večeras i završava se kada se istegnem, ne onda kada sat otkuca nulu. Kada idem kući se završava utakmica, to je moja rutina. Nisam opsednut svojom rutinom, ali trudim se da ne pravim nešto mnogo od toga, ali to radim. Ne mislim da ako ne dižem tegove da će biti nešto drugačije, ali tako sam navikao, nisam sujeveran. Nekada ako promašim na zagrevanju, idem dalje. Ne opterećujem se. To mi pomaže da skinem pritisak. Moja utakmica uvek počinje i pred samog početka. Odmah razmišljam o sledećem protivniku i šta će da uradi i time se nosim. Ti ne moraš da razmišljaš tako, ali ja razmišljam tako. Volim da budem spreman, to mi i skida pritisak jer znam i šta će protivnici da urade i to mi pomaže. Dobro čitam akcije, znam šta će da se desi i to mi pomaže. Sećaš se protiv Klipersa kada sam ti rekao, Majk stani ovde, rekli su obojica uz smeh. 

Sada mu je rutina drugačija nego ranije, naglasio je Porter. 

-Došao sam ovde kao treća, četvrta, peta opcija, bilo je drugačije, bio sam mlad, ništa nisam znao. Misliš da je to samo košarka, ali to je samo 20% svega. Sada mogu da kažem da je košarka najlakši deo svega. Umoriš se, promašiš... Sve je to deo svega. Kada naučiš da imaš svoju rutinu, evo ja sam u prve tri godine naučio nešto i onda učio sve više, a posle toga sam promenio ishranu, da bolje šutiram, da smršam, da se razvijem vremenom... 

Porter kaže da je Jokić skroman, da voli da se zabavlja i da ne voli da bude poznat. 

Foto: Dragan Prelić

 

-Ne volim ovaj život. Mi smo samo košarkaši i dobri smo samo u onome što radimo. Ali, mediji su oko nas i plaćeni smo zbog svega toga, medija i popularnosti, ali biti poznat, neko voli, neko ne voli. Ja kada završim karijeru voleo bih da me niko ne zna. Voleo bih da moja deca se sećaju mene kao oca, ne kao košarkaša. To je moj cilj. Da nemam telefon takođe, to mi je isto cilj. Samo da budem normalan i da živim taj trenutak. Da budem normalna osoba, da pijem sa drugarima, da se igram sa decom, da jašem konje... Ako sada izađem i bacim nešto u kantu, napraviće dramu od male stvari i tužan sam jer odem u bar ili restoran ili na utakmicu, svi vade telefon i snimaju me. To je ružno. Samo želim da živim svoj život.

BONUS VIDEO