I DALJE NE VERUJEM DA NIJE ŽIV! Pantelić: MISLIO SAM DA ĆE SE IZVUĆI! Bolest nije ozbiljno shvatio!

Malo ko je tako dobro poznavao Dejana Milojevića kao njegov trener Novica Pantelić. Ovog tužnog ponedeljka, u danu kada je legendarni Srbin trebalo da napuni 47 godina, umesto sa poklonima i osmehom na licu, Pantelića zatičemo na grobu svog pulena.

Obučen u crno i sumornog izraza lica, drhtavim glasom evocirao je uspomene da prve košarkaške korake popularnog Miloja u njegovom KK Beovuk.

- Bio je klinac, možda 18 godina je imao, kada sam počeo da ga treniram u Beovuku. U početku se nije naziralo da će dostići te visine, bilo je dosta mladih i perspektivnih košarkaša u Beovuku. On je bio jedan od mlađih, neki su došli sa strane, iz Partizana i tako dalje. Ali, on je bio uporan, teškim radom je sve postigao. Dolazio je i van treninga, radio puno. Dolazio je pre svih. Ako je košarkaški trening bio u 16 časova, on je dolazio rano ujutru kod mene da radi kondiciju, pa popodne šuterski trening sa Milanom Radovanovićem. Maltene tri treninga smo radili. Naravno, neizostavan faktor u Dejanovoj afirmaciji bio je i Miša Lakić - počinje priču Pantelić.

Kontak sa njim nije izgubio ni kada je Dejan prosperirao u košarkaškom svetu.

- Javljao se stalno. Nikada nije zaboravio odakle je potekao. Dolazio je svako leto u klub, pomagao mi stalno, šta god mi je trebalo bio je tu za mene. Volim da majstorišem, kupujem alat. Sećam se, Dejan me zove i pita gde sam. Kažem da sam u Zemunu na buvljaku. On mi odgovora: Neće moj trener kupovati na buvljaku. Dolazio je stalno u bolnicu da me podseti kada sam bio bolestan, čuli smo se nekoliko dana pred smrt. Neki grip ga je uhvatio i, nažalost, to nije ozbiljno shvatio. Čak je ubrzo nakon toga počeo da trenira, čuo sam i da je trčao čim mu je bilo bolje. Trčao je na nekoj traci, možda je malo preterao tada. Dobio je neki kilogram viška, a sportsko srce mora da se neguje stalno - dodaje košarkaški stručnjak.

Foto: Milojević i Pantelić, privatna arhiva

Tog kobnog 17. januara, odnosno dana kada je obznanjeno da je Milojević hospitalizovan, nerado se priseća.

- Prvo sam čuo da ima srčanih problema. Znao sam da ima neku aritmiju. Ali sam se nadao da će se izvući. Ipak je živeo u Americi, računam, imaju savremenu medicinu tamo, lekare oko sebe. Ni sad ne verujem da nije živ - kaže Pantelić i nastavlja:

- Imamo našu čet-grupu "Beovuk", tako da se svi mi koji smo bliski na taj način čujemo. Brat mu je trenutno u Nemačkoj, plovi na brodu. Sin Nikola je suviše nežan, nije kao Dejan. Njega sam isto trenirao, radili smo kondiciju. Njemu je Dejan bio sve. Nikola mi je jedan od najdražih, pošto nemam puno pulena čiju sam decu takođe trenirao. Nije sve u parama, to je najveća nagrada. Zapravo, nije ni bitno da li će neko postati vrhunski košarkaš, bitno je kakvi smo ljudi. Takođe i da budemo zdravi, da se čuvamo, da se ne bi desilo ovo što se Dejanu desilo. 

Za kraj, gledajući nadgrobni spomenik i na njemu fotografiju svog prijatelja i đaka, tužno konstatuje:

- Ovaj osmeh sa lica nije skidao nikada.

BONUS VIDEO