TIHI HEROJ USPEHA "ORLOVA" JE OSTAO BEZ OCA PRED ODLAZAK NA OI! Otišao je u Pariz i uzeo medalju jer je tata tako želeo

Košarkaši Srbije osvojili su bronzanu medalju na Olimpijskim igrama i dočekani su u Beogradu kako dolikuje.

Znamo svi da su najveći protagonisti uspeha igrači, ali tihi heroj "orlova" koji je iz senke bio jedan od najvažnijih za ovaj uspeh jeste Marko Marinović. Srpski trener i pomoćnik Svetislava Pešića u nacionalnom timu ostao je bez oca neposredno pre početka Igara. Uprkos tome, on je rešio da uradi ono što bi tata želeo - ode u Francusku i uzme medalju.

- Otac mi je preminuo na dan kad smo odlazili u Lil. Porodicu izdržavam od 15. godine, tako da su svi oni nekako živeli i žive moj život. Tata je žarko želeo da budem tamo, sa reprezentacijom. Morao sam to da mu ispunim. Nekako sam se samo molio da osvojimo medalju, da bi onda sve to vredelo. Na kraju nas je i Bog pogledao, uzeli smo medalju. Njegovu medalju. Za njega sam sve to radio. I… Mislim da je baš vredelo - rekao je Marko Marinović za "Meridian sport" i dodao:

- Teško je, ali kada smo već došli do toga… Da nije bilo tih momaka… Oni su mi, kao i ceo staf, pomogli da ne mislim o tome. A izgubio sam oca. Stiže me sada polako, ali na kraju – vredelo je. Za njega je sve. A on se verovatno negde gore smeje i priča mi. Verovatno bi me sada zvao i pitao, posle utakmice sa Amerima: ’Pa kako ste ono izgubili?’ Ono najjače roditeljsko pitanje - uz pomešane emocije pričao je Marinović.

Foto: Starsport

Potom se osvrnuo i na veliki uspeh, te nesrećno polufinale sa Amerikancima.

- Želeli smo medalju, to nam se i ostvarilo... Da li je moglo bolje? Moglo je. A možda i nije. San svakoga, ne samo sportiste, jeste da ode na Olimpijske igre. Generacija iz Rija je uzela srebro, a ovo je sada relativno nova ekipa koja je napravila takođe sjajan rezultat. Ekipa je odigrala epsku utakmicu protiv Amerikanaca. Koliko ja znam, a znam od 1992, niko nije bio toliko blizu protiv takve velesile i ovakvog tima. Nikolu Jokića, svemirca i superstara, pratila je četa od 11 drugara i nedostajalo je malo koncentracije, sreće, snage da pobedimo najjaču košarkašku ekipu svih vremena. Meni su 1995. bili uzori Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj…, a sada će našoj deci to biti Jokić, Bogdan, Aleksa… - rekao je mladi trener.

BONUS VIDEO