REČI SINA DEJANA MILOJEVIĆA KIDAJU DUŠU: Nikola emotivno o preminulom ocu i planovima koje je prerana smrt zaustavila
Nikola govorio o NBA, reprezentaciji, Partizanu, trenerskom pozivu, ali pre svega šta je Miloje za njega predstavljao.
Dejan Milojević, srpski trenerski stručnjak i nekadašnji košarkaški as preminuo je 17. januara od posledica posle srčanog udara koji je doživeo u Americi tokom večere sa svojom ekipom Golden stejta u kojoj je bio pomoćnik Stivu Keru. Popularni Miloje sahranjen ne nepunih mesec dana kasnije, a pre i posle toga su počeli da isplivavaju malo poznati detalji iz njegove bogate karijere.
Svi su Dejana znali kao uspešnog košarkaša, reprezentativca, posle i trenera, a onda je otkriveno da mu je najveći san bio da jednog dana postane selektor Srbije. Nažalost, u tome nije uspeo. Ali jeste uspeo da se duboko ureže u srca svih koji su ga bar malo poznavali, a sada će i svi ostali imati priliku da ga upoznaju. Naravno, najviše nedostaje svojim najbližima, a sin Nikola Milojević je posle gotovo godinu dana smogao snage da otvor dušu i govori o ocu i njegovom preranom odlasku.
- Ja Dekija gledam kao oca. Ne mogu da ga gledam iz perspektive drugih ljudi koji su u njemu videli trenera ili košarkaša. Deki je bio najbolji otac na svetu. Uvek mi je govorio da mu je najveći uspeh što je vaspitao sestru i mene kako nas je vaspitao. Moj otac je meni samo otac, nije bivši košarkaš, reprezentativac ili NBA trener. Samo otac. I to najbolji. Divan čovek koji se borio za porodicu u svakom momentu i donosio prave odluke u pravim trenucima - počeo je Nikola razgovor za Sport klub.
Prisetio se i prvih mečeva posle Dejanove smrti na kojima su mu odavali poštu. Prvi je bio meč Golden stejta i Atlante, a onda Partizana i Mege, klubova u kojima je nekadašnji reprezentativac ostavio ogroman. Sudbina je tako htela.
- Odlučili smo da ostanemo na duelu u kome je Golden Stejt odao počast Dejanu. To što sam doživeo… Himna Srbije na NBA utakmici. Ne znam da li se ikada dogodilo da se osim američke i kanadske himne intonira hima još neke države. Posle utakmice otišao sam u svlačionicu na poziv Krisa Pola i dobio sam loptu sa potpisima svih igrača. Ulepšali su mi taj dan koliko god su mogli. Znao sam i da je stručni štab nekoliko dana ranije sa ekipom na projektoru u dvorani gledao meč iz Beograda. Rekli su mi da je bilo mnogo emotivno. A šta tek da kažem o utakmici Partizan – Mega… Ceremoniju i reakciju navijača vrlo često pogledam, jednom mesečno sigurno. Da se naježiš, da zaplačeš - kazao je Nikola.
On je potom govorio o pokojnom ocu.
- Ponosan sam. To je najbolja rečenica. Ponosan sam na to ko mi je otac. Da je toliko voljen, da nije bilo nijedne ružne reči od Zvezdinih navijača, a znamo kakvo rivalstvo vlada između večitih rivala. Uvek je bio borac, ali nikad nikoga nije vređao, ponižavao… Uvek je racionalno razmišljao i poštovao je i jednu i drugu stranu - kazao je Nikola, pa podsetio na Dejanov najveći san:
- Dejan nije žurio. Znao je da je planiran za selektora kad Kari Pešić završi priču. Šta bi se dešavalo kasnije, ne znam, ali to je bila ideja.
Jedna od ideja bila je i da Milojević nasledi Duška Vujoševića u PArtizanu, ali se to nije desilo. Ni tada ni kasnije.
- Nikad se nije desio pravi momenat. Dobio je ponudu da nasledi Vujoševića, ali je odbio. Nije hteo posle Duleta da dođe u klub. Težio je ka NBA i znao je da eventualni odazak u Partizan nije pravi potez na putu ka NBA. Pratio je Partizan, zajedno smo ga pratili, navijali - otkrio je Nikola Milojević.
Nikola se posle smrti oca zajedno sa majkom Natašom i sestrom Mašom vratio u Beograd. Znao je da mu je mesto pored najvoljenijih, ali studije na univerzitetu Havaji nije prekidao. Međutim, sa igranjem košarke je završio.
- U tom trenutku nisi svestan šta se dešava, ali vidiš da nešto mora da se promeni, da nije kao što je bilo i tražiš način kako to da izvedeš. Znao sam da je SAD gotova priča i da nije moguće fakultet da završim redovnim putem. Kada se sve to desilo rekao sam ljudima na koledžu da ne mogu da ostanem na Havajima. Ekipa za koju sam igrao i Voriorsi su mi pomogli da dobijem odobrenje da studije završim on lajn kako bih bio sa sestrom i majkom u Beogradu. Mnogo im hvala. Ostao mi je još jedan semestar. Biznis administracija, smer marketing i menadžment - otkrio je Nikola, pa pojasnio šta će dalje kada je košarka u pitanju:
- Prvih nekoliko meseci po povratku nisam znao gde mi je glava, bukvalno. Počeo sam individualno da treniram sa prijateljem Dragoljubom Avramovićem, tada trenerom juniora Mege, kako bih se vratio u formu i da vidim šta ću i kako ću dalje. Potom sam jedan period trenirao sa prvim timom Mege, pa OKK Beograda i sve vreme sam razmišljao da li da nastavim da igram ili da se posvetim nečemu drugom. Bilo je pitanje šta ću da izaberem i kojim putem ću da nastavim dalje. Posle razgovora sa Miškom Ražnatovićem izabrao sam trenerski poziv. Videćemo gde će to da me odvede.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)