SPORT U DOBA KORONE: Zbog čega smo zahvalni, a zbog čega tužni pred kraj uklete 2020. godine?
Bliži se kraj jedne od najgorih godina, pa u susret 2021. bacamo pogled na ono lepo, ono ružno, i ono tužno što nas je zadesilo u svetu sporta tokom "godine korone".
Izbijanje pandemije kovida 19 promenilo je svima planove za 2020, ali je retko gde uticaj ove bolesti bio primetan kao u sportskoj galaksiji u koju su uprte oči stotina miliona, ako ne i milijardi ljudi.
Ipak, kao što su nas navikli svojim podvizima na terenima, u bazenima, na atletskim trakama ili gde već, sportski heroji našli su način kako da se izbore sa koronom, pa su planeti kada je to bilo najpotrebnije vratili najbitniju sporednu stvar na svetu.
Tog sudbonosnog 11. marta stalo je sve, ali je UFC prvi munjevito formirao plan rada tokom pandemije, pa se prvi vratio na male ekrane, iako publika naravno nije mogla da prisustvuje.
Toni Ferguson i Džastin Gedži vratili su sport na meni 9. maja na spektakularan način, pa od tada nije bilo stajanja.
Vođeni primerom UFC, i ostale lige, najpre u Americi, a onda i širom sveta, krenuli su da prave planove za povratak.
Dok su neki odložili nastavak sezone do kasnijeg datuma, paranoja oko toga da li će NBA plej-of biti otkazan odagnana je, pa su najbolji košarkaši sveta u "balonu" u Orlandu odigrali jedno od najzanimljivijih doigravanja u poslednjih nekoliko godina.
Bilo je iznenađenja, Denver Nagetsi i naš Nikola Jokić bili su na korak od finala, Majami Hit je pomalo šokantno stigao do završnice, ali su Los Anđeles Lejkersi i Lebron Džejms još jednom zagospodarili najjačom ligom na svetu.
Momenat slavlja Lejkersa u godini kada nas je napustio legendarni Kobi Brajant (o tome ćemo kasnije) i kada smo svi brinuli za svoje i živote naših bližnjih bio je jedinstven, pa su gotovo svi koji su gledali pustili suzu zbog intenzivnih emocija koje je izazvao.
Nije daleko iza NBA kaskao ni fudbal, pa su lige širom sveta na kraju ipak dobile šampione.
U Nemačkoj je to bio Bajern, u Srbiji Crvena zvezda, u Italiji Juventus, a na Ostvru Liverpul, i to posle 30 godina!
Čudni su putevi božiji, pa je on odlučio da Liverpulovim navijačima u ovom teškom dobu podari trofej koj su već počeli da veruju da je uklet i da ga nikada više neće osvojiti.
Kada se sportski univerzum oporavio od prvog naleta korone, na meni se vratio i boks, pa je do kraja 2020. ovaj sport bukvalno dobio novi život.
Mešavina nostalgije i dominacije prožimala se bokserskim rasporedom ove godine, pa su Entoni Džošua, Majk Tajson, Roj Džons Džunior i Kanelo Alvarez na sjajan način priveli kraju godinu koju su pre "gašenja" započeli Dijonte Vajlder i Tajson Fjuri svojim senzacionalnim revanšom kojim se "Kralj Cigana" zacementirao na vrhu bokserske piramide.
Dok su Džošua i Kanelo na dominantan način rešili inferiorne protivnike, čime je Džošua zakazao tuču sa Fjurijem, poznatiju kao "Bitku za Britaniju", a Alvarez trilogiju sa Genadijem Golovkinom, Džons i Tajson vratili su nas u ranije, bezbrižnije doba, kada je najveća briga tokom večeri bila da li će "Ajron Majk" protivniku ponovo odgristi uvo ili ne.
Nije bio nezaboravan meč, što je normalno kada se biju dvojica "momaka" od 50+ godina, ali su veterani pokazali da borbeni duh nikada ne umire, pa su se do remija sudijskom odlukom borili kao lavovi.
Mnogi smatraju da je Tajson pokraden, ali ovaj meč nikada nije imao nameru da dokazuje ko je bolji od njih dvojice, već da narodu razbije brigu dok se sve oko njih urušava.
Dok su već ustanovljene zvezde u svetu sporta bile povučene kada je bilo moguće da se ponovo takmiče, čekajući znak da je bezbedno da svoja milione vredna tela izlože opasnosti, mlade i ambiciozne atlete u raznim disciplinama iskoristile su njihov izostanak kako bi napravili ime za sebe, pa nam je korona-sezona barem donela pregršt novih i uzbudljivih imena kojima možemo da se radujemo.
U NBA ih je bilo na pretek, posebno kada se otišlo u "balon", dok je i u fudbalu primećeno nekoliko senzacija, ali nigde proboj mladih nada nije bio toliko primetan kao u svetu tenisa.
Razne komplikacije sprečavale su tenisere da se takmiče svugde gde su hteli, pa su mesta po turnirima koja su Federer, Nadal i drugi ostavljali prazna popunjavali sjajni Danil Medvedev, Aleksandar Zverev, Dominik Tim, Stefanos Cicipas, Janik Siner, pa čak i momak koji je Đokovića izbacio sa turnira u Beču, Lorenco Sanego.
Da ne bude da smo zapostavili žene, sledeća generacija na WTA listi već je preuzela primat, pa sada u top 10 čak šest dama imaju ispod 30 godina.
Sjajno su se tokom korona sezone snašle i 22-godišnja Sofija Kenin, i 20-godišnja Kanađanka Bijanka Andresku, dok ubitačna Eš Barti već u 24. godini zauzima prvo mesto na WTA listi.
ODLAZAK LEGENDI
Sa druge strane, 2020. godina mnogima je oduzela heroje bez kojih sport jednostavno više nikada neće biti isti.
Počelo je padom helikoptera Kobija Brajanta, kada je univerzum ostao bez jednog od najžešćih i najbolji takmičara u istoriji košarke, ali tu nije stalo.
Nastavilo se sa smrću Džerija Slouna, legendarnog trenera Juta Džeza, pa preko Vesa Anselda, Paola Rosija, Reja Klemensa i mnogih drugih, ali je smrt koja će zauvek obeležiti 2020. kao potpunu tragediju smrt Dijega Armanda Maradone.
Legendarni "El Pibe" dugo se borio sa lošim zdravljem, pa je posle operacije mozga i srčanog udara napustio svet, prerano i pretužno, u 60. godini života.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)