KADA SI KVALITETAN, NIJE BITNA KATEGORIJA: Aleksandar Kukolj o SVETSKOM SREBRU za Republiku!

Foto: Srpski telegraf/Dragan Kadić

Kukolj sa srebrnim odličjem

Kukoljev prethodni najveći uspeh je evropsko zlato u Varšavi u kategoriji 90kg. Usledio je proces dizanja u katergoriju do 100kg, što je izuzetno zahtevan zadatak. Takođe, Kukolj tri godine nije osvajao medalje, na Gran prijevima 2018. je poslednji put, do Budimpešte, stao na podijum. 

Pojasnio nam je koliko je bilo zahtevno privići se na nove, više standarde i kako se privikavao na teže rivale:

- Vreme je potrebno, kod mene je to išlo kraće nego inače i nameravao sam da to bude nešto kraće. Treba i moje telo da se navikne i na telo protivnika, nije naivno. Prešao sam prošle godine na višu kategoriju. Pre toga je usledila rezultatska kriza zbg sitnih poteškoća koje sam imao u timu i sad sve sve skockalo onako kako sam želeo. Kad kvalitet postoji nije bitna kategorija, i da sam bio na 73kg opet bih se dobro snašao. 

Portugalac Žorže Fonseka je nadvladao srpskog džudistu  finalu. Kukolj ističe da njegov poslednji rival na prvenstvu nije beležio respektabilne rezultate do samog turnira:

- Taj dan je bio odličan. On je aktuelni svetski šampion u toj kategoriji, ali do tad nije ima neke rezultate. Međutim, tog dana je bio stvarno pronašao formu. Stilski mi nije odgovarao, a ja njemu jesam. Imao sam ideju kako protiv njega, ali moj gard nije imao toliku kontrolu. Uticalo je i to što se on spuštao sa 106kg, a ja bio na 96kg. Dok oni moraju da spuštaju kilažu, što je lakše, ja sam morao da dižem, da unosim i vraćam potrošenu tečnost posle meča.

Foto: Instagram/printscreen

Kukolj tokom borbi

Da je četvrtfinale uvek presudan meč na svakom prvenstvu u bilo kom sportu, potvrdio je i Aleksandrov odgovor na pitanje koji mu je meč bio najzahtevinij i koji protivnik najnezgodniji:

- Četvrtfinale. Gruzijac Vilijam Lipartelani je legenda našeg sporta. On je 12 godina u vrhu. Taj meč je prelomio dan, da me dobio bio bi prvak sigurno. Bilo je i nezgodnih rivala u grupi i Uzbekistanac Muhamadkarim Kuramov. Ne gledaju se tu rang liste, prosto se svi borimo i, eto, na kraju sam ja kao 54. na svetu došao do finala.

Srbija je toliko uspešna u gotovo svim sportskim granama, od ekipnih do individualnih da je jako teško da i pored sjajnih uspeha određene discipline dobiju na popularnosti Borilački sportovi poput rvanja, tekvondoa, džudoa donose rezultate, ali ostaje pitanje šta je potrebno da bi njihov rejting i popoularnost porasli:

- Imamo sve ozbiljnije rezultate. Radi se sistematično, grade se sportski objekti koji su podrška za naše rezultate. Džudo je do sada kaskao, polako se približavamo. Imamo sve bolje rezultate. Džudo zaista ima svoje mesto u svetu, popularan je i među siromašnijim i među bogatijim državama. Želimo najbolje i mnogo radimo da džudo bude što popularniji u Srbiji.

Foto: Promofoto

Kukolj u opremi reprezentacije

S druge strane, mešovite borilačke veštine, tj. MMA, doživljavaju pravi procvat i nagli uzlet gledanosti u proteklih 10 godina. Koliko MMA odvlači potencijalne džudiste, rvače, boksere i u čemu je tajna njegove popularnosti? 

- Mi smo olimpijski sport i mi živimo mahom od finansiranja od strane države, dok MMA vode privatne kompanije. Primera radi, kad meni pukne arkada, kamera sklanja kadar da se ne vidi, dok se kod njih to potencira. Neko je "provalio" da godi, da je dobro za gledanost. A i občnom čoveku je lakše pratiti MMA. Isto tako i sa amaterskim i profesionalnim boksom. Dok se amaterski smatra olimpijskim sportom, tu su štitnici za glavu, tri runde, olimpizam kao glavna vrednost, ovde je 12 rundi, se pokazuje srednji prst, psovanje,...

Kukolj je istakao da još sabira utiske sa Svetskog prvenstva i da pripreme za Tokio tek treba da krenu:

- Tek sam se "opasuljio", tako da pripreme tek kreću. Mene je samo dinale vodilo ka Tokiju, jer sam 54. na rang listi, a samo 22 sa rang liste idu na Olimpijske igre i samo mi je finale bilo potrebno.