SELEKTOR SRBIJE ZORAN TERZIĆ OTVORIO DUŠU ZA SRPSKI TELEGRAF: Da nismo igrali u Beogradu, osvojili bismo zlato! (VIDEO)

Sport

11.09.2021

19:30

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Zoran Terzić (55), selektor ženske odbojkaške reprezentacije Srbije u ekskluzivnom intervjuu za Srpski telegraf priznao je da bi njegove izabranice možda i osvojile treće uzastopno Evropsko prvenstvo da je finale igrano negde drugde, a ne u Beogradu.

Republika — Selektor Srbije Zoran Terzić

Trofejni stručnjak Zoran Terzić koji je za 20 godina, koliko je selektor, osvojio isto toliko medalja smatra da je pritisak uradio svoje, a, pored priče o finalu, govorio je i o mnogim drugim temama.

Šta ste rekli devojkama posle finala?

- Nije bilo govora posle utakmice, ali je bilo pre. Imali smo kraći razgovor, gde sam ih opet zamolio da igraju za svoju dušu. Bio je prisutan veliki pritisak pošto smo igrali u Beogradu. Mislim da bi nam zlatna medalja bila mnogo bliža da smo igrali negde drugde, a ne u Areni. Zvuči glupo da nam je smetala publika, ali definitivno je na njih to uticalo i napravilo veliki pritisak. Ali ne bih ništa menjao, ovo nam je bio prvi poraz u poslednja tri Evropska prvenstva.

O čemu su devojke razmišljale?

- One su razmišljale o tome da ne razočaraju nekog. Svako ko ima gram mozga ne može da kaže da su ga odbojkašice razočarale kad osvajate svake godine po jednu medalju u poslednjih 15 godina. n Koja je tajna osvajanja ovolikih medalja? - Tri stvari su najvažnije. Prvo, morate da imate talentovane igrače, koji znaju i mogu da se ponašaju u svakoj situaciji na terenu i van njega. Onda se tu nadograđuje moj rad, stručni štab i, na kraju, podrška saveza ili države, ko već finansijski obezbeđuje sve.

Postoji li strah kod protivnika od vas?

- U poslednje vreme jeste slučaj da nas se plaše. Uspevali smo da pobedimo kada je bilo gusto jer su protivnici pravili greške iz straha ili nervoze jer ne znam kako bi se nazvalo kada igrate protiv najboljih na svetu.

Da li vam je olimpijsko zlato san?

- Nikad mi zlato na Olimpijskim igrama nije bilo san niti najvažnija medalja. Za mene je Svetsko prvenstvo u svakom smislu bolje, lepše nego OI, koje su zamene kao studenske igre. Smešteni ste u nikakvim stanovima, jedete u menzi, vozite se u gradskom prevozu, ustajete ujutru u pet za utakmicu, a vratite se u smeštaj u dva posle ponoći. Meni je uvek lepše i san mi je bio kad čujem "prvak sveta" i ispunio sam ga.

Da vam je neko 2001. kazao da ćete 20 godina biti selektor, šta biste mu rekli?

- Verovatno da mu nije dobro i da treba da poseti doktora. Nisam imao ugovor, radilo se, dokle valja, valja, a kad ne valja, doviđenja, nisam imao ni potpisan ugovor. Period od 20 godina je veliki, samo kada sam video kako smo izgledali, ali vreme to nosi.

Kako izgleda rad sa ženama?

- Situacija u reprezentaciji je specifična, retko koji trener, a možda i nijedan na svetu, nema je. Ja, primera radi, sa Majom Ognjenović, Milenom Rašić i Stefanom Veljković radim od 13 do 18 godina. To podrazumeva da sigurno mnogo više vremena provedu sa mnom nego sa roditeljima. Sasvim je normalno da taj odnos ne bude trener i igrač.

Na koji im način pomažete?

- Imamo takav odnos da razgovaramo o stvarima van sporta, problemima i stvarima koji se dešavaju u njihovim životima. Nekad im pomognem savetom da bi se što pre vratile na teren i da sve bude u redu, da ne razmišljaju o tome. To je odnos otac-ćerka.

Nisam nasmejan zbog karaktera

Zašto ste retko nasmejani?

- Nema posebnog razloga, ali najvažnije je pitanje karaktera. Naš posao je ozbiljan i treba ga tako raditi i shvatiti jer na terenu moraš da budeš sve vreme fokusiran. Jednostavno da budeš u materiji, a ako ti luduješ pored terena, bilo koje emocije te udaljavaju od toga. n Kakvi ste na treningu? - Emocije su posebno izražene kad radite sa devojkama. Kada njih uhvate emocije, bilo kakve da su, i onda im se ti nadovežeš s nekom vikom ili bilo čim, to je propast. Ja možda jesam ekstreman na utakmici, ali to je tada. Na treningu i van sale situacija je drugačija. Družimo se, ima šale i svega drugog, to je porodičan odnos.

Imam motivaciju kao Novak

Gde pronalazite novu motivaciju?

- Pogledajte Novaka Đokovića. On je najuspešniji u istoriji ovog sporta, a još je gladan. On grize da bi pobedio nekog 150. na ATP listi. Tako je i kod mene. Kada se završi prvenstvo, devojke i ja osećamo umor, težak neki osećaj. Čim to prođe, kreće razmišljanje o novoj medalji i možda da srušimo neki rekord. Dokle god bude bila prisutna motivacija, ja ću se baviti ovim. A kada je ne bude, onda ću i ja otići negde na Zlatibor na odmor. ANTRFILE 2 Nemam vremena za odmor n Kako se opuštate? - Verujte da ne postoji vreme da se opustim. Ukoliko imam slobodno, to je dan ili dva. Tada iskoristim vreme da se vidim sa dragim ljudima, koje retko viđam. Dok nisam bio selektor, bila je knjiga za opuštanje. Sad, nažalost, vrlo retko, nemam vremena, a i, iskreno, malo sam se odvikao da čitam.

Nije trebalo govoriti o oproštajima

Kako vidite odlazak nekih dama u penziju?

- Ja sam njima rekao da nikada pre takmičenja ne govore o odlasku jer nikad ne znaš šta može da se desi i šta će ti biti u glavi posle turnira. Kada najaviš odlazak, razmišljaš o tome kako će izgledati poslednji kontakt s loptom ili poslednji poen i oproštaj ostane po strani. Nismo razgovarali o tome tokom Evropskog prvenstva. Milena Rašić i Stefana Veljković bile su jasne i to je okej posle toliko godina.

Kakva je odluka Maje Ognjenović?

- Maja se još nije izjasnila, ali na osnovu neobaveznih razgovora s njom, postoji mogućnost da ona nastavi još jedan period. Naravno, njih tri, kao takve igračice, mogu da ostanu iako ne igraju.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.